Misterije duha

  • Autor: YUVĀCĀRYA MAHĀPRAJŇA
  • Izdavač: TrikonA
  • ISBN:
  • Godina izdanja: 2022
  • Broj strana: oko 380
  • Povez: mek
  • Pismo: latinica
  • Akcija: 0
Cena: 1860 RSD Ubaci u korpu

YUVĀCĀRYA MAHĀPRAJŇA

MISTERIJE DUHA

PREDGOVOR

Dugo vreme treba da prođe kako bi seme izraslo u drvo. Ako ne proklija, mi ćemo biti lišeni dobrobiti koje primamo od drveta. Dobijamo cvetove, lišće, voće, hlad i gorivo, samo kada je seme proklijalo u drvo. Svest takođe mora da izvrši dugo putovanje pre nego što može da postigne svoj najviši razvoj. Da je ostala uspavana, ne bismo mogli da primimo od nje ono što očekujemo da primimo. Prijateljstvo, mir, simpatija, dobra volja, staloženost i sinteza, posledice su samo buđenja svesti.

Da bismo probudili svest, moramo izneti energiju do viših delova tela. Kada se ona spusti u niže delove tela, ona uzbuđuje seksualnu-svesnost. Znanje i svest mogu da budu razvijeni samo kada se energija prenese naviše. Meditacija je jedan pokušaj da se energija nosi naviše. Ova kniga se bavi sa nekim aspektima kretanja energije naviše.

S vremena na vreme, organizovani su kampovi prѐkṣā meditacije. Ovi kampovi snabdevaju vežbe u meditaciji, a takođe i diskusije o predmetu meditacije. Ova knjiga je kompilacija takvih diskusija. Ona uključuje diskusije, koje su se dogodile u kampovima organizovanim oktobra 1977., marta 1978. i juna 1978. Praksa meditacije uvodi meditanta u njega samog. On ostvaruje direktan kontakt sa onim što se događa u njemu. Rasprave o meditaciji su u ovom pogledu mnogo korisne. Znanje o psihologiji i anatimiji je bitno, kako za lekara tako i za meditanta. Njihove svrhe mogu da se razlikuju. Znanje o telu je bitno za meditanta kako bi mogao da opaža njegove delove; da dodirne i aktivira svaku njegovu ćeliju sa svešću.

Znanje o psihologiji je bitno za meditanta, kao što je to i za psihologa. Sve dok prѐkṣā-meditant ne poznaje različite naslage svesti, on ne može aktivirati moći psihe. Svrha meditacije je da probudi i razvije moći psihe.

Znanje o karma śāstri je bitno za meditanta, kao što je bitno i za filozofa. Meditant ne može da kontroliše suptilne talase, proizvedene pomoću ostvarenja karme, bez znanja o nervnom sistemu. Prѐkṣā-meditacija čini um budnim. Budan meditant može da oseća sve talase uzbuđenja i strasti koji nastaju u nervnom sistemu i da ih načini neaktivnim kroz percepciju.

Mi smo svesni snage misli, ali nismo neupućeni u snagu percepcije. Mišljenje zamara saznavajuća-tkiva, dok im prcepcija daje energiju i aktivira ih. Perceptivna svest je prirodna. U bilo koji deo tela da ona uđe, svesnost otpušta struju vitalne energije u njemu. Tok struje vitalne energije u dovoljnoj količini budi uspavane centre svesti u telu. Proces buđenja svesnih-centara je kratko bio dodirnut u ovoj knjizi.

Āchārya Tulsī je bio dovoljno ljubazan da komentariše diskusiju u kampu na dan njegovog zatvaranja. Ovi komentari će biti posebno štampani. Imao sam velike koristi i bio sam inspirisan u mojim diskusijama o meditaciji od strane Āchārye.

Muni Dulaharāja je podneo velike boli u sastavljanju diskusija u formi kopije manuskripta ove knjige, što ja veoma cenim.

Na bazi gledišta, koje su izrazili čitaoci o nedavno štampanoj našoj knjizi o meditaciji, interesovanje koje su ispoljili u čitanju i njihovim naporima da primenjuju u njoj izložene ideje, osećamo da se sjajne mogućnosti javljaju u ovom polju. Želim da svako ljudsko biće može biti blagosloveno osećanjima za spiritualizam. Neka svako zna sebe, svoje „sopstvo“ i ostvari ga. Još jednom se klanjam s poštovanjem Āchāryaśrīu i želim da staza čovečanstva neometano bude osvetljena kroz njegovo vođstvo.

Mārwār Rānāvāsa

Avgusta 15, 1982.

UVOD

Praktikanti dolaze u sādhanā kampove praznih-glava a vraćaju se sa punim svojim glavama. Možemo takođe reći da dolaze u sādhanā kampove sa punim svojim glavama, a vraćaju se sa ipražnjenim-glavama. Ispravno je i jedno i drugo. Praktikanti se pridružuju kampu nakon što su ispraznili sebe od svega što treba da bude ostavljeno i vraćaju se puni spiritualne snage. Spiritualno delovanje je sredstvo pražnjenja uma, a takođe snabdevanja učesnika s mnoštvo energije. Ono što je nezdravo i škodljivo mora da bude odbačeno, a ono što je zdravo i korisno mora da bude sačuvano, zaštićeno i obogaćeno.

Svaki učesnik u kampu za vežbu prѐkṣā meditacije mora svesrdno da usvoji sledeće vodeće principe prѐkṣā meditacije. Oni treba glasno da recituju ovo:

1.Ja nudim sebe za vežbe u prѐkṣā meditaciji.

2.Ja moram usvojiti stazu propisanu za prѐkṣā meditaciju ili spiritualni sādhanā program.

3.Ja prihvatam vrednosti vrlina ili zasluga od uvida.

4.Ja prihvatam vrednosti vrlina i zasluge od spiritualnih vežbanja. Bhāvakriyā, ta psihička suprotnost materijalnog delovanja, jeste početak perceptivne meditacije.

To označava tri stvari:

1.Da se živi u sadašnjem trenutku.

2.Da se rade stvari budno i osvešćeno, kao i

3.Da se ostane stalno u samo-posmatranju.

Većina našeg života se potroši u angažovanju u prošlim delima i brigama o budućnosti. Devedeset posto naših života je pokriveno svesnošću o prošlosti i 9brigama o budućnosti. Samo deset posto od života se provede u sadašnjosti. Prošlost više nije realna, a budućnost se još nije materijalizovala. Prošlost je samo puko sećanje, a budućnost je stvar mašte. Samo je sadašnjost realna. Mi provodimo vrlo malo vremena u življenju u sadašnjosti. Većinom mi ostajemo zapleteni u sećanja na prošlost i sanjanju šta će se eventualno dogoditi u budućnosti, sa rezultatom da mi gubimo stisak našeg hvatanja za sadašnjost. Ne možemo ga zadržati niti sačuvati. Činjenica je međutim da, šta god da se dogodi u životu, događa se samo u sadašnjosti. Ali mi nismo dovoljno budni, niti svesni ove činjenice. Bhāvakriyā znači življenje u sadašnjosti.

Drugo značenje reči bhāvakriyā, je da se vrše dela budno i osvešćeno. Mi radimo stvari neodlučno; polu-iskreno i polu-revnosno, ili sa drugde angažovanom polovinom uma. Rad obavljen samo s pola uma u njemu, nikada se ne obavlja kompletno. Na ovaj način gubimo puno naše energije.

Stvari urađene neodlučno s pola-srca ne proizvode opipljive rezultate. Treba psihički, a takođe i mentalno da se angažujemo u svojim delima ozbiljno i iskreno. Dok vršimo dela, um i telo treba da sarađuju jedno s drugim.

Treće značenje bhāvakriyā je da se ostane stalno budan. Praktikant treba da ostane konstantno budan. Praktikant treba da ostane potpuno svestan ideala koji on želi da postigne. Čistota srca jeste preduslov za meditaciju, koja ima za cilj buđenje uspavane energije u nama. Praktikant treba da bude budan i stalno svestan ovoga.

Drugi princip prѐkṣā meditacije nije da se ostane neaktivan već da se ostane aktivan. Većina našeg života se sastoji od reakcija, pre nego akcija. Većina naših akcija su samo reakcije.  Uzmimo na primer nošenje odeće. Mi nosimo odeću kao reakciju protiv hladnoće, ili kao reakciju protiv toga da se bude nepristojan. Jedenje hrane je reakcija protiv gladi. Jedenje, pijenje, odevanje itd. Nisu voljne akcije već reakcije. Ono što nam treba je da živimo život delovanja, radije nego samo život reakcija. Svaki čovek ima svoj vlastiti slobodan i nezavistan život. Ovaj slobodan život može da bude održavan samo pomoću delovanja obavljanog slobodno ili od čovekove vlastite slobodne volje. Život reakcija nije slobodan i značajan život. To je 10odricanje slobode. Mi treba pre da budemo slobodni i svesni posrednici, nego igračke koje jednostavno reaguju. Akcija a ne reakcija, jeste lozinka sādhanā programa.

Um modernog čoveka nije slobodan. Jednostavno reaguje na situacije i okolnosti. On ne deluje. Akcije obavljene pod uticajem emocijanih situacija su takođe reakcije, a ne akcije. Čitave aktivnosti čulnih-organa su reakcije. Mi čujemo i vidimo stvari pod uticajem naših sklonosti. Instiktivne akcije su takođe reakcije.

Prijateljstvo je treći princip perceptivne meditacije. Čitavo ponašanje praktikanta treba da bude rukovođeno duhom prijateljstva. On treba da održava esprit de corps. Njegovo delovanje treba da bude izraz razvijenog stava prijateljstva prema svakom živom biću. Čak i kada ga zmija ujede, on treba da se ponaša s njom na prijateljski način, misleći da ga je ujela iz neznanja. Ovo je moguće samo kada ne reaguje na situaciju, već deluje budno i svesno. Saosećanje za sva ljudska bića je konzumacija duha prijateljstva. „Jedno oko za oko, a zub za zub“ jeste filozofija totalno nespojiva sa duhom prijateljstva. Samo će onaj, ko postane svestan svoje slobodne egzistencije, da izbegne regovanje i delovaće iz svoje vlastite slobodne volje.

Uzdržavanje u stvarima hrane i pića je četvrti princip prѐkṣā meditacije. Ne samo da hrana utiče na zdravlje, ona takođe utiče i na um, meditaciju i svesnost. Većinom jedemo nepotrebne stvari. Navikama u ishrani upravljaju društveni i geografski uslovi, tradicije i običaji. Jedenje previše hrane, nego što je potrebno, proizvodi deformacije, jer ne može biti pravilno svarena. Većina nje postaje otpad. Množe se otrovni otpadni proizvodi u crevima. To nepovoljno utiče na naše umove i misli. To takođe naoblači našu svest. Ako nervni sistem nije potkresan i čist, um i svest neće ostati čisti, a naša energija neće biti uvećana. Ako ogledalo nije čisto, ono neće ništa reflektovati jasno. Refleksija svesti će biti ometena, ako su nervni sistem i creva blokirani, a svetlo svesti će ostati skriveno unutar tela. Oni koji su 11razvili jaku sklonost prema poslasticama i drže svoje umove nečistim uvek će ostati nepažljivi oko toga šta jedu. Za njih je uživanje nepca vrhovno uživanje. Oni koji minimalno žele da koriste svoje umove, oni koji žele da aktiviraju energiju što leži skrivena u njima, oni koji žele da dovedu svoje moći do maksimalng iskorišćenja i oni koji su ambiciozni da čine velika dela, nikada nisu nepažljivi oko hrane i ne zanemaruju pitanja ishrane. Prosvetljeni ljudi jedu samo da prehrane svoja tela a ne da zadovolje svoje nepce.

Sādhanā praktikant  mora da hoda odabranom stazom. Njegov cilj je da aktivira svoje energije, na postigne nešto vredno hvale i stoga mora znati koja vrsta hrane proizvodi koju vrstu posledica.

Peti princip perceptivne meditacije je da se govori vrlo malo ili da se ostane sasvim tih i ćutljiv. Mi moramo govoriti zato što živimo u društvu. Jezik je instrumenat  društvene komunikacije. Međutim sādhanā, budući da je lična stvar, traži malo govorenja. Ne mislim da praktikant nikada ne treba da govori za vreme svoga života. Treba sigurno da izbegne preveliko govorenje, ili kada to nije potrebno. Čak i kada mora da govori, treba da govori vrlo malo i to takođe blago i nežno. On mora da bude u vezi sa misterijama i stoga treba da govori vrlo blago, više u uho slušaoca, kao da govori nešto tajno.

Čitav život i ponašanje Bhagavān Mahāvīra je jedan primer potpune tišine. On je govorio vrlo malo. Ne mislim da on uopšte nije govorio. Zbog toga je njegovo delovanje ostalo neometano i mogao je da sačuva neizmernu energiju. Neki ljudi daju zavet tišine, ali se misli često roje u njihovim umovima i nisu sposobni da ih kontrolišu. Oni pišu hiljade stranica da bi izrazili sebe. Ovo ide protiv zaveta koji su dali. Čitava njihova energija se potroši u pisanju ili vršenju fizičkih pokreta. Ovo je glupo gubljenje energije.

Kada se gore spomenuti principi vežbe prѐkṣā meditacije praktikuju, daju praktikantu mnogo dobiti.

Praktikant sādhanā (programa) treba imati vrlo jasan cilj, od samog prvog dana, kada započne njegova sādhanā.

Sādhanā počinje prvim korakom, koji je pročišćavanje uma. Um je zaprljan strastima. Struja znanja ne može teći slobodno u zaprljanom umu. Čim um postane čist, zavesa koja ograničava manifestaciju znanja se podiže i biću/sopstvu/ je omogućeno da vidi i zna kroz um. Mi doživljavamo stanje mira kada je um pročišćen. U takvom stanju um postaje uravnotežen i pun osećanja prijateljstva i radosti. Radost manifestuje sebe čim taijasa energija bude oslobođena u umu praktikanta. Tejo lẽśyā daje radost, padma lẽśyā proizvodi mir i tišinu, a śukla lẽśyā briše strasti.

Naš sadašnji cilj je da pročistimo um, a ne da postignemo radost. Radost nije ideal. To je jedna podrška. Mi ćemo morati da idemo napred.

Treba da kontempliramo pre nego što počnemo da meditiramo. Bhāvanā je zaštinti štit koji nas štiti sa svih strana. On ne dozvoljava spoljašnjim uticajima da nam smetaju. Kako da izgradimo taj štit? On može da bude izgrađen recitovanjem svete reči Arham u sedećem položaju. Dok je recitujemo treba da zamislimo kako se sjaj svetlosti širi svuda oko nas, da postaje jači i da je štit od svetlosti u tom činjenju. Tokom kratkog vremena praktikant će početi da oseća kako je sklonište izgrađeno oko njega koje je visoko dve-tri stope. Bhāvanā je baza yoginskih vežbi.

Da sumiramo, preduslovi za vežbu prѐkṣā meditacije su:

1.Da prihvatimo pet principa prѐkṣā meditacije.

2.Da izgradimo predstavu ideala, i

3.Upotreba bhāvanā.

PRVA LEKCIJA – REZIME

YUVĀCĀRYA MAHĀPRAJŇA