Kama kala

  • Autor: Mulk Raj Anand
  • Izdavač: TrikonA
  • ISBN: 86-7782-037-X
  • Godina izdanja:
  • Broj strana:
  • Povez: Mek
  • Pismo: Latinica
  • Akcija: 0
Cena: 390 RSD Ubaci u korpu

Pre izvesnog vremena jedan istaknuti američki kritičar indijske umetnosti izrazio je žaljenje što erotske skulpture iz Konaraka ne mogu, iz razumljivih razloga, da budu dostupne svetskoj javnosti. Ta apologetska izjava je možda predstavljala znak promene koja je nastupila u Evropi i Americi, promene koja je označila prelaz iz epohe nezasite želje za posedovanjem u epohu dobre volje koja je omogućila da se objavi ova knjiga.

Dr. Alekx Comfort je izvrsno okarakterisao tu pojavu: "Teroristički bog viktorijanskog doba je mrtav, ali je za sobom ostavio tragove u dušama celog jednog pokoljenja roditelja i u izmučenim crtama lica njihove dece... Ćistoća ritualizma je zamenila staru nečistoću."

Spoljašnja briga za zdravlje i disciplinu obično je, po mišljenju savremene medicine, znak unutrašnje nesigurnosti, koja se objavljuje u telesnoj i duševnoj poremećenosti, u patološkim i depresivnim stanjima, u nesposobnosti za ljubav i u zločinu.

Moralni zakon koji su stvorila nomadska plemena za nomadska plemena sa patrijarhalnim društvenim poretkom budno pazi na naš život, uvek spreman da otkrije normalne ljudske pobude i da policijski kazni, čak i onda kada prosvećeni ljudi više ne priznaju taj primitivni zakonik i ne veruju u njega.

U agrarnim i čobanskim kulturama Indije ljubav je, u svim svojim duhovnim i seksualnim nijansama, uvek otvoreno prihvatana i zaodevana lepom slikovitošću uzvišene poezije u rečima, boji i kamenu. Princip života se slavio i suptilnim učenjem kulta Hindua (Kaula), i magijskim verskim obredima, i igrama koje su imale da oslobode podsvest igračkom funkcijom pola.

"Jedan", najviši bog Brahman podelio se iz žudnje, kako kaže predanje, na "mnoge", a "mnogi", teže iz te iste žudnje da opet postanu "jedan".

Tako je još od drevnih vremena sjedinjavanje muškog i ženskog postalo simbol sjedinjavanja svih sila, a telesna požuda pri polnom sjedinjavanju povezana u određenim priznatim verskim i društvenim oblicima sa svetošću rađanja. U doba procvata indijske kulture, nije bilo ni predstave o pravom grehu ni bogzna kakve tajanstvenosti na seksualnom polju.

 Vremena kada je patrijarhalni puritanizam Zapada nastojao da zavlada svetskim društvom bila su svakako epohe nazadovanja.

U hinduističkim i budhističkim kulturama, naprotiv, u celini, utisak blagog humanizma, koji ostaje u dodiru sa prirodnim snagama pobuda i misli i svestan je svih onih osećaja koji punom, bogatom ljudskom životu mnogo pre daju poeziju nego što to može da učini proza nervozne endemične bojažljivosti.

 Tako se dogodilo da je u indijskoj erotskoj umetnosti ljudska prilika postala izraz životne snage koju umetnik vizionarski posmatra. Apstraktne verske vrednosti uvek su se ogledale u konkretnoj slikovitosti ljudskog tela, koje se preuveličavalo i dramatizovalo do natprirodnih razmera bogova i boginja, ali svagda ostajalo puno životnog soka. U likovima jakša, nimfi, fauna, drijada, nebeskih igrača, polubogova i demona majstorski su i uverljivo prikazane napetosti u prirodi.

U takvoj atmosferi ne iznenađuje činjenica što su prikazani nebrojeni mithuna (ljubavni) parovi već u najranijim hramovima i pećinama, pa i u celom srednjem veku, sve do XVIII stoleća. Oni su oličenje posvećene drame polne snage koja živi u bezbroj oblika. Parovi mithuna su gotovo uvek prikazani bez ikakve pornografske pomisli.

Neki evropski kritičari su, iz ovog ili onog razloga sve do nedavno, poricali suštinske vrednosti indijskih erotskih skulptura. Pokojni profesor Roger Fry je rekao, na primer, u jednom od svojih poslednjih predavanja: "U hinduističkoj umetnosti na jedinstven način je spojeno izvanredno vladanje slobodnim plastičnim pokretom s izrazitom ravnodušnošću prema strukturalnom mehanizmu. Hindu umetnik je sam obuzet svojim osećajem za nabrekle i podatne oblike tela kao celine, negova sklonost za površinske osobine ljudskog mesa nagoni ga da što jače istakne te stvari, tako da je osnovna građa, kojom su se bavile druge škole plastične umetnosti, ostala izvan njegove umetničke svesti."

Moj prijatelj Rudy von Leiden uz to napominje: "Ova tvrdnja brka posledicu sa uzrokom. Indijska umetnost sadrži sasvim neobičnu sposobnost da oseti nabujale snage života u neživom kamenu. Te snage koje pritiskaju drži tako reći na okupu površina koja ujedno i daje i ubuhvata, kao što otprilike, kora drži plod na okupu, ili isto tako, koža ljudsko meso. Umetnici se, dakle, nisu previše bavili površinskim delovanjem puti (činjenica je da umetnici raznih razdoblja uopšte nisu poznavali to delovanje, jer su površinu premazivali gipsom ili je bojili), nego su se bavili suštinom samog života, koja određuje površinu i njene nabrekle obrise."

Stoga, više ne mogu da se održe prigovori kritičara kao što je bio Fry, upereni protiv Mithuna skulptura, jer takvi prigovori uvode neumesna gledišta ne bi li odvratili pažnju od krajnjeg smisla umetničkog dela. Međutim, ima i među mladim kritičarima indijske umetnosti u Evropi mnogih koji ne priznaju čak ni pogubno delovanje puritanizma ranijih pokoljenja.

Mnogi prijatelji su me podsticali da objavim ovo delo, pa se svima njima zahvaljujem na temeljitoj kritici. Prikaz filozofske i verske osnove hinduističke erotske umetnosti propratio sam izborom fotografija darovitih fotografa Sunila Janhala, Mottija Rama Jaina i D.H. Sahiara.

Mulk Raj Anand

I

 Elementarne pokretačke sile čovečanstva, glad a još više ljubav nailazile su kod samozadovoljene i zasićene buržoazije Viktorijanskog doba samo na odbijanje. Vladajući slojevi su bili prisiljeni da sirotinji i obespravljenima odobre u izvesnoj meri socijalne reforme, jer su engleske narodne mase postale svesne strahota i nepravdi prve izrabljivačke faze industrijske revolucije i jer su u kolonijama i prekomorskim posedima tinjale buntovničke težnje - ali predrasuda o ljubavi, posebno u njenom polnom obliku, bila je uvrežena u mnogo dubljoj sferi nego što je socijalna, naime u hrišćanskom puritanstvu koje počiva na ideji o iskonskom grehu. Dok su mnogi predstavnici romantične inteligencije žestoko protestvovali, u poeziji i prozi, protiv licemernog obavijanja velom suksualnog područja i zahtevali slobodno ispovedanje polne ljubavi i povratak zdravim paganskim gledištima stare "vesele Engleske", branioci licemernog pretvaranja nisu ustuknuli sve dok istraživanja antropologa, kao što su Morgan, Fraser i Tylor, i seksologa, kao što je van der Velde, Block i Haveloc Ellis, nisu upozorili na postojanje skladnih kultura među takozvanim "divljim" narodima Istoka. Nedela koja su zaraćene sile počinile u prvom svetskom ratu još su više doprinela da se probude revnosniji predstavnici inteligencije, a nije ih bilo malo koji su počeli da traže iskrenost i životnu snagu u umetnosti srazmerno neiskvarenih, takozvanih primitivnih naroda i njihovih još primitivnijih bogova.