Nadahnute besede

Posvećeno: Svami Brahmanandi, voljenom učeniku Šri Ramakrišne i prvom predsedniku Ramakrišninog reda.

NADAHNUTE BESEDE

UVOD

Sadašnja knjiga je novo izdanje ”Nadahnutih govora, Moj učitelj i drugi spisi" s dodatkom novog materijala uključujući uvodno poglavlje "Svami Vivekananda u Tauzend Ajlend Parku, Svamijevo predavanje "Hrist, glasnik", njegov pismeni rad o Hinduizmu koji je pročitan u Parlamentu religija u Čikagu, poema "Pesma o sanjasinu" i pisma gospođici Žozefini Meklaud (Miss Josephine MacLeod). U dodatku je opet ponovljen originalni rukopis "Pesma o sanjasinu" koja je napisana u Tauzend Ajlend Parku 1895. Rukopis je ležao nezapažen u letnjikovcu gospođice Dačer (Miss Dutcher), a radnici su ga izbacili kao smeće, kada je kuća bila renovirana 1948. Sitna kiša ili jak nalet vetra uništili bi ovaj neprocenjivi dokument, koji je slučajno otkrio električar u kući, i predao mi ga sedam godina kasnije.

Poglavlje, "Svami Vivekananda u Tauzend Ajlend Parku", koje sadrži materijale sakupiljene iz različitih izvora, daje okvir za Svamijeve Nadahnute govore. Sami govori su zapisi prisnih razgovora Svamija sa odabranim poklonicima i učenicima koji su živeli sa njim u letnjikovcu. Čitalac će biti zahvaćen s brilijantnim bljeskovima nadahnuća, uzvišenim uzletima elokvencije, i rečima duboke mudrosti koje će ovde otkriti. Razgovore je zabeležila Svamijeva učenica, gospođica S. E. Valdo (S. E. Waldo) iz Njujorka kojoj je on takođe diktirao svoj prevod i objašnjenja Patanđalijevih joga aforizma, koji su kasnije štampani kao Rađa joga. Svami Vivekananda je imao veliko poverenje u sposobnost gospođice Valdo i često joj je davao prepise svojih predavanja sa instrukcijom da ih uredi ili promeni kako misli da je najbolje. Jednom kada je čitala odlomak iz rukopisa Nadahnuti govori nekim prijateljima u kući iz Tauzend Ailend Parka, Svami je brzo hodao gore dole, očigledno nesvestan o tome šta se dešava, dok slušaoci nisu napustili sobu, kada se okrenuo i rekao: "Kako si mogla da uhvatiš tako savršeno moje misli i moje reči? To je bilo kao da sam slušao samog sebe kako govorim."

Mi smo dužnici Šri Ramakrininom Mathu iz Madrasa za njihovu ljubaznu dozvolu da reprodukujemo Nadahnute govore u celini u ovoj knjizi.

Kao i sa drugim delima Svami Vivekanande objavljenim od strane Ramakrišna-Vivekananda centra iz Njujorka, osetio sam potrebu da uredim ovu knjigu, vršeći izmene samo gde su bile apsolutno neophodne, držeći se uvek  Svamijeve osnovne zamisli. Ovo je bilo potrebno, jer Svami Vivekananda nije imao vremena da ponovo pregleda svoje sopstvene knjige, koje bilo da je diktirao ili su se sastojale od predavanja izloženih bez beleški, a zabeležene su stenografski ili običnim pismom.

Nikhilananda

Ramakrišna-Vivekananda Centar,

Njujork

7. juna, 1958.