Sabrana dela

(1) Pošto je u Šri Bhagavanovoj prirodi da izbegne korišćenje nerazumljive terminologije iz
spisa (shastri) i na taj način zbuni čitaoca, Njemu ne bi bilo drago da se pominju sve
klasifikacije ne-Sopstva iz spisa koje su date u ovom delu.
(2) Čitaocu bi moglo biti interesantno da čuje za sledeći događaj, koji ukazuje na to da je
ovaj iskren i odan učenik postigao cilj koji je tako ozbiljno tražio. Kada je Šri Bhagavanu
1948. godine donet telegram koji je saopštavao vest o odlasku Šri Šivaprakašam Pillaija, On je primetio: „Šivaprakašam šivaprakašamanar”, što znači „Šivaprakašam je postao Šiva-prakašam,
svetlost Šive!”
(3) Po opštem pravilu, kad god Šri Bhagavan koristi reč 'mesto’ (idam), On upućuje na naše
istinsko stanje, Sopstvo, više nego na bilo koje mesto u granicama vremena i prostora. Ovo je
potvrđeno u sledećem pasusu ovog dela, gde On kaže: „Samo mesto (idam) gde nema ni
najmanjeg traga misli 'ja’, je Sopstvo (swarupam)”. Zato, kada On u ovoj rečenici kaže: „Kad
se ispituje 'na kom mestu (idam) u telu⁄’, ono što od nas očekuje da radimo je da ispitamo
'Iz čega?’; u tom slučaju odgovor neće biti mesto u telu, već samo 'mi’, Sopstvo, Ono istinskipostojeć
e. Tako, istinsko značenje reči 'srce’ (hridayam) nije ograničeno mesto u telu, već samo
neograničeno Sopstvo (odnosi se na Upadesha Manjari, drugo poglavlje, odgovor na pitanje broj
9). Međutim, pošto um, odnosno ego može da se javi samo identifikujući telo kao 'ja’, takođe
može da se ukaže na mesto njegovog pojavljivanja u telu, 'dva prsta udesno od središta prsa’,
mada, naravno, takvo mesto nikad ne može biti apsolutna stvarnost.
(4) Pošto je um u mogućnosti da nasilno odvuče pranu u trenutku smrti, treba da razumemo
da je prana manje moćna od uma. Zbog toga Šri Bhagavan kaže kako je pranayama samo
pomoć u kontrolisanju uma, ali da ne može dovesti do uništenja uma. S druge strane, ako se
um kontroliše (potapa) putem samo-ispitivanja (atma-vichare) i ispravnog znanja (jnane), samo
to će biti dovoljno, i onda neće biti potrebno da se brinemo za kontrolsanje prane.
(5) Čitalac se tu može uputiti na stranice 73 i 76 knjige Put Šri Ramane i Šri Sadhu Oma,
gde se tačno objašnjava na koji način vežba jape i dhyane može da bude od pomoći,
olakšavajući obitavanje u Sopstvu, što je samoispitivanje. Takođe bismo učinili dobro ako bismo
se u ovom kontekstu podsetili sledećeg Bhagavanovog uputstva: „Ime (ili obličje) Boga ne treba
da se koristi mehanički i površno, bez osećanja predanosti (bhakti). Da bi spominjanje Boga
bilo od koristi, čovek ga mora dozivati sa čežnjom i predati Mu se bez ostatka.” (Maharšijevo
jevanđelje, Knjiga prva, četvrto poglavlje). Takođe se upućuje na dodatak 1. (d).
(6) Mita sattvika ahara-niyama znači regulisanje ishrane uzimanjem samo umerenih količina
hrane (mita ahara) i strogo izbegavanje ne-satvičke hrane, što znači, svu ne-vegetarijansku hranu
kao što su jaja, riba i meso, sva opojna sredstva, kao što su alkohol i duvan, suviše ljutog,
kiselog i slanog, previše crnog i belog luka itd. Štaviše, sanskritska reč ahara znači 'ono što se
unosi’, tako da u širem smislu ahara-niyama ne znači samo regulisanje ishrane, već svega što
um unosi kroz pet čula.
(7) Tamilska reč koja se ovde koristi je uruppaduvan, koja u uobičajenom smislu znači 'biće
podesno oblikovan’, 'biće preobličen’ ili 'uspeće u svojim nastojanjima’, no ona u dubljem
smislu znači 'postići će Sopstvo’ (uru = Sopstvo, odnosno swarupa; paduvan = postići će,
odnosno biće utemeljen u).
(8) 'Misao o Sopstvu’ (atma-chintanai) znači samo pažnju usmerenu na Sopstvo. Iako Šri
Bhagavan ovde koristi reč 'misao’ (chintanai) da označi pažnju usmerenu na Sopstvo, treba
shvatiti da usmeravanje pažnje na Sopstvo nije mentalna aktivnost. Prianjati za Sopstvo nije
ništa drugo do obitavati kao Sopstvo, i stoga to nije 'činiti’, već 'biti’, što znači da to nije
mentalna aktivnost, već naše prirodno stanje čistog postojanja. Upućuje se na prvi blagoslovni
stih Ulladu Narpadhu (naveden na 94. strani knjige Put Šri Ramane), u kome je Šri Bhagavan
otkrio da je ispravan način kako da se 'misli na’ (meditira na) Sopstvo, obitavati u Sopstvu
kao Sopstvo.
(9) Prema različitim podelama koje se daju u spisima, kaže se da postoje tri božanske
funkcije, naime stvaranje (srishti), održanje (sthiti) i uništenje (samhara), odnosno pet. Naime,
ove tri, plus zaklanjanje (tirodhana) i Milost (anugraha).

(10) Tamilska reč koju Šri Bhagavan koristi za 'kontrolisanje’ je adakku, sa doslovnim
značenjem 'potopiti’ ili 'učiniti da prekine sa aktivnošću’. Kako Šri Bhagavan kaže u 13. stihu
Upadeshe Undhiyar, takva kontrola (adakkam), odnosno potapanje (odukkam), može biti
privremeno (mano-laya, odnosno privremeno potapanje uma), ili trajno (mano-nasa, odnosno
potpuno uništenje uma). U ovom kontekstu, međutim, reč 'kontrola’ (adakku) znači samo
'uništiti’, pošto Šri Bhagavan u 40. stihu Ulladu Narpadhu otkriva da je samo uništenje ega
(odnosno uma) oslobođenje.
(11) U ovom kontekstu reč 'sami’ (tan) označava ego, koji pet omotača identifikuje kao 'ja’ i
kao 'moje mesto’, pre nego Sopstvo, koje je izvan svih ograničenja kao što su 'unutra’ i
'izvan’. Isto kao što Rami nije potrebno ogledalo kako bi znao da je telo koje se zove Rama
on sam, pošto je osećaj 'Ja sam Rama, ovo telo’ unutar tog tela, tako nam nisu potrebni spisi
kako bismo znali da postojimo, pošto osećaj našeg postojanja nije u spisima, već samo unutar
pet omotača, za koje sada osećamo da su 'ja’. Stoga, da bismo spoznali ko smo, moramo
usmeriti pažnju samo na osećaj 'ja’, koji je unutar pet omotača, a ne na spise, koji su izvan
njih. Štaviše, pošto pet omotača prekrivaju našu istinsku prirodu, čak i oni treba da se ostave
po strani (ni na njih ne treba usmeravati pažnju) kada ovako ispitujemo (usmeravamo pažnju
na) sebe.
(12) Iz mišljenja koje je Šri Bhagavan izrazio u ovoj rečenici, čitalac sada može da razume
zašto je u prvoj fusnoti uvoda (vidi stranu 153, Put Šri Ramane) bilo rečeno: „Njemu ne bi
bilo drago da se pominju sve klasifikacije ne-Sopstva (tattvi, koje prekrivaju našu istinsku
prirodu) iz spisa koje su date u ovom delu”.
(13) Iako Šri Bhagavan ovde kaže da je budnost duga, a san kratak, On pravu istinu otkriva u
560. stihu Guru Vachaka Kovaija, gde kaže: „Odgovor - 'Budnost je duga, a san kratak’ je bio
dat samo kao (formalan) odgovor pitaocu. (U stvari, međutim, ne postoji takva razlika zato
što, kako je sâmo vreme mentalna koncepcija) koncepcija razlike u vremenu (kao što je 'dugo’
i 'kratko’) se pokazuje kao istinita samo zbog obmanjujuće igre maye, uma”.