Vigyan Bhairav Tantra – knjiga druga

PODELA POGLAVLJA SVIH KNJIGA

*

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA PRVA

Vigyan Bhairav Tantra, Vol 1; Chapters 1-20, pages 1-291

**

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA DRUGA

Vigyan Bhairav Tantra, Vol 1; Chapters 21-40, pages 292-572

***

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA TREĆA

Vigyan Bhairav Tantra, Vol 2; Chapters 1-20, pages 1-277

****

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA ČETVRTA

Vigyan Bhairav Tantra, Vol 2; Chapters 21-40, pages 278-543

Poglavlje 20

OBIČNA LJUBAV I LJUBAV BUDDHE

13. decembar 1972 pm u Woodlands, Bombay

Prvo pitanje:

Izgleda vrlo teško da volite nekoga za 24 sata dnevno. Zašto se to tako događa? Treba li ljubav da bude neprekidan proces? I na kom stupnju ljubav postaje devocija?

Ljubav nije neki čin; to nije nešto što vi činite. Ako vi to radite, to nije ljubav. Nikakvo delovanje nije uključeno u ljubavi; to je stanje bivanja i bića, a ne neki čin. Niko ništa ne može činiti neprestano za dvadeset četiri sata. Ako vi „obavljate“ ljubav, onda naravno, to ne možete raditi za dvadeset četiri sata. Od svakog čina ćete se umoriti; od svakog „obavljanja“ će vam biti dosadno. A onda, posle svakog čina, morate da se opustite. Zato ako „obavljate“ ljubav, vi ćete da se opustite u mržnji, jer se možete opustiti samo u suprotnom.

Zbog toga je naša ljubav uvijek pomešana sa mržnjom. Vi volite ovog trenutka, a sledećeg trenutka mrzite istu osobu. Ista osoba postaje predmet oboje; ljubavi i mržnje; to je sukob ljubavnika. Pošto je vaša ljubav izvesan čin, zbog toga postoji ova nevolja.

Stoga prvo što treba razumeti jeste da ljubav nije čin; vi to ne možete obavljati ne možete raditi. Možete biti u ljubavi, ali je ne možete „vršiti“. Besmisleno je obavljanje. Inače druge stvari su takođe obuhvaćene. To nije nikakav napor, jer ako bi bio neki napor, vi biste se umorili. To je samo stanje uma.

Ne razmišljajte u terminima odnosa, razmišljajte u terminima stanja uma. Ako ste u ljubavi, to je stanje uma. Ovo stanje uma može biti usredsređeno na jednu osobu, ili može da ne bude usmereno na jednu osobu – već na 280celinu. Kada je usmereno na jednu osobu, to je poznato kao ljubav. Kada to postaje neusmjereno, postaje molitva. Onda ste samo u ljubavi – ne sa nekim, već samo u ljubavi, kao da dišete.

Ako bi disanje bilo napor, vi biste se umorili od toga, i morali biste se opustiti i onda bi umrli. Ako bi to bio izvesan napor, onda biste u neko vreme morali zaboraviti to da radite i onda biste umrli. Ljubav je baš kao disanje; to je više područje disanja. Ako ne dišete, vaše telo će umreti. Ako niste u ljubavi, vaš duh ne može biti rođen.

Stoga uzmite ljubav kao disanje duše. Kada ste u ljubavi, vaša duša postaje vitalna, živahna, baš kao disanje. Ali razmišljajte na ovaj način. Ako vam kažem: „Dišite kada ste pored mene, a ne dišite nigde drugde“, onda ćete umreti. Sledećeg trenutka kada budete pored mene bićete baš mrtvi i čak nećete moći ni da dišete pored mene.

To se dogodilo s ljubavlju. Mi posedujemo – ljubavni objekt se poseduje i ljubavnik kaže: „Ne voli nikoga drugog. Samo voli mene.“ Tada će ljubav atrofirati, i onda ljubavnik ne može da voli, to postaje nemoguće. To ne znači da treba da volite svakoga, već da morate biti u zaljubljenom stanju uma. To je baš kao disanje; čak i ako je vaš neprijatelj prisutan vi ćete disati.

To je značenje Jesus-ove izreke: „Voli svog neprijatelja“. Za hrišćanstvo je bio problem; kako shvatiti ovu izreku „voli svog neprijatelja“. To izgleda protivrečno. Ali ako voljenje nije izvestan čin, ako je to samo stanje uma, onda nema pitanja o neprijatelju ili prijatelju. Vi ste u ljubavi.

Pogledajte u to sa druge strane. Postoje osobe koje su neprekidno u mržnji, a kad god pokušaju da pokažu ljubav, moraju da ulože veliki napor. Njihova ljubav je napor jer je njihovo neprekidno stanje uma mržnja. Zato je potreban trud. Postoje osobe koje su stalno tužne; tada je njihov smeh izvestan napor. One moraju da se bore protiv sebe. Onda njihov smeh postaje obojen smeh – upravo lažan, nametnut, namešten, koji ne dolazi duboko iznutra, već je namešten, nema spontanosti u njemu, nego je baš izveštačen.

Postoje osobe koje su stalno u mržnji – nisu ljute na nekoga, samo su ljute. Onda ljubav postaje izvestan napor. S druge strane, ako je ljubav vaše stanje uma, ljutnja će biti napor. Vi je možete ispoljiti, ali ne možete biti ljuti. Tada ćete morati da je stvoriti veštački; to će biti lažno.

Ako Buddha pokuša da bude ljut, mnogo napora će biti potrebno, a onda će to takođe biti lažno. Samo oni koji ga ne znaju mogu biti obmanuti. Oni koji ga poznaju, oni znaju da je ta ljutnja lažna, samo obojena, stvorena. Ona ne dolazi iznutra; to je nemoguće. Buddha ili Jesus, ne mogu da mrze. Onda je potreban napor. Ako žele da pokažu mržnju, onda oni moraju da je glume.

Ali vama nije potreban nikakav trud da budete mrzki; potreban vam je napor da volite. Promenite stanje uma. Kako da promenite stanje uma? Kako da budete ljubazni, milostivi? Nije to pitanje vremena, kako da budete ljubazni, milostivi dvadeset četiri sata dnevno. To je apsurd – to pitanje je apsurdno.

To nije pitanje vremena. Ako možete biti ljubazni i milostivi samo u jednom jedinom trenutku to je dovoljno, jer nikada ne možete imati dva trenutka zajedno. Samo je jedan trenutak u sadašnjosti dat. Kada se on izgubi, drugi se daje. Uvek imate samo jedan trenutak sa sobom. Ako znate kako da budete ljubazni i milostivi u jednom jedinom trenutku, vi znate tajnu. Ne treba da mislite o dvadeset četiri sata, ili o celom životu.

Samo jedan jedini trenutak ljubavi, i vi znate kako da ispunite trenutak s ljubavlju. Onda će vam biti dat drugi trenutak, i vi možete takođe ispuniti taj drugi trenutak s ljubavlju. Stoga zapamtite, nije to pitanje vremena. Postoji samo pitanje jednog jedinog trenutka, a taj jedan jedini trenutak nije deo vremena. Jedan jedini trenutak nije proces; jedan trenutak je upravo sada.