Yoga alfa i omega knjiga 5

Poglavlje 1

MLADOŽENJA ČEKA NA VAS

1. jula 1975. pre podne u Buddha dvorani

 

18. Viđeno što je sačinjeno od elemenata i čulnih organa od prirode je postojanosti, delovanja i inercije, a za svrhu pribavljanja iskustva i na taj način oslobađanja videoca.

19. Tri gune – istrajnost, delovanje i inercija – imaju četiri stadijuma; konkretan, neodređen, nagovešten, i nemanifestovan.

20. Videlac, premda čista svest, vidi kroz izobličenost  uma.

21. Viđeno egzistira samo radi videoca.

22. Premda je viđeno mrtvo za onoga ko je postigao oslobođenje, živo je za druge jer je opšte za sve.

23. Videlac i viđeno dolaze zajedno, tako da prava priroda svakog može biti ostvarena.

24. Uzrok ovog jedinstva je neznanje.

Naučni um po navici misli da postoji mogućnost neličnog znanja. Zapravo to je uobičajeno precizna definicija naučnog gledišta. Pod „neličnim znanjem“ misli se da saznavaoc može  ostati baš posmatrač.

Njegovo učestvovanje nije potrebno. Ne samo to, nego ako on sudeluje u znanom, samo sudelovanje čini znanje nenaučnim. Naučno znanje treba da ostane posmatrač, treba da ostane odvojeno, ne treba ni na koji način da bude obuhvaćeno u onome što on zna. Ali ovo više nije slučaj.

Sama nauka je došla iz (ovog) stoleća. Baš iz ovih nekoliko dekada, prošle tri četiri dekade, nauka je zadobila svoje pogrešno gledište. Ne postoji znanje koje je impersonalno. Sama priroda znanja je lična. Ne postoji znanje koje je nepristrasno, izdvojeno, jer da bi se znalo znači da se bude privezan, spojen. Jednostavno ne postoji mogućnost da se zna išta kao posmatrač – mora biti sudelovanja. Dakle, sada granice nisu više tako jasne.

Pesnik obično  kaže da je ovaj način saznavanja ličan. Kada pesnik zna cvet, on ga ne zna na stari naučan način. On nije posmatrač spolja. U izvesnom dubokom smislu on postaje cvet; kreće se u cvetu, cvet se kreće u njemu, i postoji snažan spoj. U tom spoju, priroda cveta se spoznaje.

Sada nauka takođe kaže da, kada posmatrate stvar, vi sudelujete. Pesnik obično kaže da kada gledate u cvet, on više nije isti cvet kao što je bio kada u njega niko nije gledao, jer ste ušli u njega, postali ste deo njega. Samo vaše gledanje je sada deo njega; nije bio takav ranije. Cvet koji stoji sa strane pored nepoznate staze u šumi, pored koga niko nije prolazio, različit je cvet; onda, iznenada naiđe neko ko ga posmatra – i cvet više nije isti. Cvet menja gledaoca; gledanje menja cvet. Ulazi novi kvalitet.

Inače to je u redu za pesnike – niko ne očekuje od njih da budu vrlo racionalni, naučni – ali sada čak i nauka kaže da se ovo dešava u laboratoriji; gde vi opažate, posmatrano više nije isto; posmatrač je sudelovao u njemu i kvalitet se promenio. Sada fizičari kažu da se atomi kreću na drugačiji način kada ih niko ne primećuje. Kada ih posmatrate, odmah menjaju svoje kretanje. To ja baš isto kao kada se kupate; drugačija ste osoba; a onda kada odjednom shatite da vas neko gleda kroz ključaonicu – drugačija ste osoba. Kada atom takođe oseti da ga neko gleda, više nije isti, kreće se na drugačiji način.

Ovo su bile granične linije; nauka je učila da je potpuno nelična; (granice) su egzistirale upravo u sredini (između)  nauke i religije, i mislilo se da je parcijalna percepcija; a religija je bila totalna percepcija.

Pesnik gleda u cvet – postoje kratka viđenjau kojima njega nema više, cvet više ne postoji. Ali to nisu samo letimična viđenja.