Zen - put trenutnog prosvetljenja

Pošto je Buddhino učenje bilo put oslobođenja, ono nije imalo za cilj ništa drugo do doživljaj nirvane. Buddha nije imao nameru da postavi dosedan filozofski sistem, nije po­kušavao da zadovolji onu intelektualnu radoznalost o kraj­njim stvarima koja očekuje odgovore rečima. Kad su ga terali na takve odgovore, kad su ga pitali o prirodi nirvane, poreklu sveta, i stvarnosti Sopstva, Buddha je ostajao „dosto­janstveno nem", a onda bi govorio da su takva pitanja bespredmetna i ne vode pravom iskustvu oslobođenja.

Često se mogu čuti tvrdnje da je kasniji razvoj buddhizma usledio zbog nemogućnosti indijskog intelekta da bude za­dovoljan tom tišinom, tako da je, najzad, morao popustiti svom prvobitnom porivu za „apstraktnim metafizičkim spekulacijama" o prirodi stvarnosti.

Takav pogled na poja­vu Mahajana buddhizma je, ipak, prilično pogrešan. Veliki deo mahajanske doktrine javio se ne da bi zadovoljio inte­lektualnu radoznalost, koliko da reši praktične psihološke probleme koje čovek sreće na Buddhinom putu. Svakako da je bavljenje tim problemima u mnogome skolastičko, a intelektualni nivo mahajanskih tekstova je veoma uzvišen. Međutim stalni cilj je da se omogući iskustvo oslobođenja, a ne da se konstruiše filozofski sistem.