Avadhutina Pesma

Prema legendi, on je primio epitet „Avadhut“ kada se

odrekao svog kraljevskog nasleđa da bi postao lutajući asketa,

koji živi nag i slobodan, daleko od pometnji svetovnih ljudi.

Reč Avadhut, je ostala kao opšti izraz za sve askete beskućnike

i yogine iz Indije koji su živeli život potpunog odricanja,

nezainteresovani za svet i njegove „civilizovane“ konvencije, u

nameri da ostanu usredsređeni na večno Sopstvo i

identifikovani sa večnim Sopstvom.

Stvarni datum nastanka Avadhutine Gite je nepoznat,

ali, sudeći prema njenoj terminologiji i stilu, očevidno je da je

napisana, ne milenijum pre tekuće ere, kako kažu legende,

nego negde oko IX ili X stoleća tekuće ere. Ovo naravno ne

isključuje mogućnost usmenog prenošenja do tog vremena.

Njena tema je ista kao tema Upanishada, Bhagavad

Gite i spisa svih prosvetljenh proroka; a to je Sopstvo. Ona ne

govori o duši i Bogu, već pre govori iz eksperimentalne svesti

u kojoj više ne postoji taj odnos subjeka i objekta. To je pesma

o krajnjoj, najvišoj, i nesvodljivoj Realnosti shvaćenoj kao Ja.