Filozofija snova

 NAPOMENA IZDAVAČA

 

Iako je Šri Svami Šivanandađi Maharađ advaita vedantista Šri Šankarine škole, on je jedinstven po tome u svom životu i učenju, što spaja najviši idealizam i dinamički praktičan život. Njegov ’Božanski život’ je idealan život, idealan i božanski samo zato što ga je moguće živeti ovde i sada.

Mudrac je stoga usmerio zrake svog božanskog svetla na sve probleme s kojima se suočava čovek. Nije se ograničio na izlaganje filozofije i joge, on je takođe obogatio našu literaturu u drugim oblastima, naime, medicini, zdravlju i higijeni, a čak i ’Kako postati bogat’.

Sada iz tog božanskog pera imamo njegove nadahnjujuće i prosvetljujuće misli o jednom od najinteresantnijih fenomena, tj. snovima. On je razmatrao snove iz nekoliko uglova i bacio takvu poplavu svetlosti na to budući da je izložio ne samo njihovu nestvarnost, već takođe i nestvarnost budnog stanja. Tako nas mudrac vodi do Vrhovne Stvarnosti koja jedino postoji.  

 

16. februar 1958.

Veliki Šivaratri dan

(Maha Sivaratri Day)

 
DRUŠTVO BOŽANSKOG  ŽIVOTA

 

UVOD

 

Analize snova i njihovih uzroka od strane psihoanalitičara su nepravilne. Oni tvrde da uzrok stvaranja sna leži u potisnutim željama snevača. Mogu li oni da stvaraju snove  kako žele, pomoću potisnutih želja? Ne, to ne mogu da čine. Oni kažu da želje stimulišu ili pomažu stvaranje sna. Međutim oni ne znaju šta snabdeva materijal od kojeg su oni načinjeni i šta preobražava želje u aktuelno izražavanje, omogućavajući snevaču da vidi svoje sopstvene potisnute želje materijalizovane i jasne za njega kao stvarne.

Želje samo snabdevaju impuls. Um stvara san od materijala dobavljenih iz iskustava u budnom stanju. Bića (iz) sna potiču od loših Samskara ili impresija u podsvesnom umu.

Loše varenje takođe prouzrokuje san. Taiđasa je snevač. Budna osoba je ta koja stvara osobu koja sanja. Osoba (koja) sanja postoji kao objekt budne ličnosti i (ona) je stvarna samo kao takva.

Stanja budnosti i sanjanja ne postoje nezavisno, uporedo kao stvarni elementi.

Zašto sanjamo? Različiti odgovori su dati na ovo pitanje. Snovi su ništa do refleksija našeg iskustva u budnom stanju, u novoj formi. Medicinsko gledište je da snovi nastupaju usled nekih organskih poremećaja negde u telu, ali naročito u stomaku. Nekada se dolazak bolesti pojavljuje u snovima.

Prema Sigmundu Frojdu (Sigmund Freud) svi snovi, bez i jednog izuzetka, su ispunjenje-želja. Sam telesni podsticaj nije odgovoran za stvaranje snova. Mehanizam sna je veoma zamršen. Želje su nemoralne prirode. One su odvratne za moralnu ličnost, koja vežba kontrolu nad njihovim pojavljivanjem. Zbog toga se želje pojavljuju u prikrivenim formama da izbegnu moralnog cenzora. Samo neki snovi predstavljaju želje kakve one stvarno jesu. Snovi su delimično zadovoljenje želja. Oni slabe mentalnu napetost i tako nam omogućavaju da uživamo u snu. Oni su sigurnosni ventili za jake impulse. Vi ćete upoznati vašu animalnu-ličnost u snu.   

Objekti koji se manifestuju tokom stanja sanjanja često se ne razlikuju u mnogo pogleda od onih koje čovek opaža za vreme svog budnog stanja. Tokom stanja sanjanja on razgovara sa članovima svoje porodice i prijateljima, jede slučnu hranu, posmatra reke, planine, automobile, bašte, ulice, okean, crkve, poslove u kancelariji, odgovara na upitnike u ispitnoj dvorani, bori se i prepire sa ljudima. Ovo pokazuje da čovek ne napušta posledice svojih prošlih veza sa objektima kada padne u san.

Osoba koja ima iskustvo tri stanja, naime, Đagrat ili budno stanje, Svapna ili stanje sanjanja i Sušupti ili stanje dubokog-sna, zove se Višva u budnom stanju, Taiđasa  u stanju sanjanja i Prađna u stanju dubokog sna. Kada se čovek probudi iz sna, to je Višva koji se seća iskustva Prađne u dubokom snu i kaže: “Ja sam čvrsto spavao. Ništa ne znam.” Inače sećanje o zadovoljstvu u dubokom snu nije moguće.

Reakcija na snove se razlikuje prema mentalnoj naklonosti, temperamentu i ishrani osobe.

Svi snovi su poslovi samo od sekundi. Unutar deset sekundi vi ćete iskusiti snove u kojima su se dogodili događaji od nekoliko godina.

Neki ponekad sanjaju, dok drugi svakodnevno imaju iskustvo snova.  Oni nikada ne mogu spavati bez snova.

Sunce je izvor i privremeno odmaralište za svoje zrake. Zraci poizlaze iz sunca i rasprostru se u svim pravcima za vreme njegovog izlaska. Oni ulaze u sunce pri zalasku sunca, gubeći se tu i opet izlazeći pri njegovom sledećem izlasku. Podjednako tako stanje budnosti i sanjanja izlazi iz stanja dubokog sna i ponovo ulazi i gubi se tu da sledi isti smer ponovo.

Šta god da se pojavi u carstvu snova jeste kopija budnog sveta. To nije samo reprodukcija viđenih objekata, doživljenog ili bavljenja nečim u sadašnjem životu, već to može biti reprodukcija viđenih objekata, doživljenog, ili bavljenja nečim u bilo kom prethodnom životu, u sadašnjem svetu. Zbog toga se ne može reći da je svet sna nezavisan od budnog sveta.

Objekti koji su viđeni u stanju budnosti uvek su viđeni izvan tela. To je, dakle spoljašnje za onog ko sanja, dok je carstvo snova uvek unutrašnje za snevača. To je jedina razlika među njima.

Tokom stanja sanjanja ceo budni svet gubi se u stanju sna. Stoga nije moguće naći specifičnu karakteristiku koja bi pomogla snevaču da razlikuje budni svet od sveta sanjanja.

Naučnici i filozofi sa Zapada crpe svoje zaključke iz posmatranja svojih iskustava u budnom stanju. Međutim vedantisti koriste iskustva iz tri stanja, naime, budnog, sanjanja i dubokog sna, a onda crpe svoje zaključke. Otuda su potonji zaključci istiniti, tačni, savršeni, potpuni i celoviti, dok su oni prethodni delimični i jednostrani.

Izvesne vrste spoljašnjih zvukova, kao što su zvonjenje zvona, zvuk budilnika, kucanje na vratima ili zida, duvanje vetra, rominjanje kiše, šuštanje lišća, sviranje automobilske trube, naprsnuće prozora, itd., u umu onoga koji sanja, mogu da stvore različite predodžbe. Oni izazivaju određene senzacije, koje se povećavaju prema snazi mašte spavača i senzitivnosti njegovog uma. Ti zvuci prouzrokuju veoma složene snove.

Ako grudi usnulog čoveka dotaknete vrhom čiode, on može da sanja kako  neko zadaje jak udarac njegovom telu ili ga ranjava bodežom.

Individualna duša ne zna da ona sanja tokom svog stanja sna i nije svesna sebe pošto je ograničena gunama Prakriti.

Ona pasivno posmatra kreacije svog snevajućeg uma koje prolaze pred njim, kao posledica delovanja impresija (Samskara) njenog budnog stanja.

Moguće je za snevača, da ostane svestan činjenice tokom svog stanja sna, da on sanja. Naučite da budete svedok svojih misli u budnom stanju. Vi možete biti svesni u stanju sna da sanjate. Vi možete nezavisno menjati, zaustaviti ili stvarati vaše sopstvene misli u stanju sna. Bićete u stanju da održavate budnost u stanju sna. Ako su misli u budnom stanju kontrolisane, vi takođe možete kontrolisati misli u snu.

Ponekad su snovi veoma zanimljivi i pokazuje se da su istiniti. Oni predskazuju događaje. Čovek koji živi u Haridvaru, sanjao je 1. januara 1947. da će biti u Benaresu noću 3. Januara. To se stvarno pokazalo da je istinito. Izvesni državni činovnik sanja da će biti premešten u Alahabad. Sledećeg jutra on je dobio naređenje za premeštaj. Drugi čovek sanja da će doživeti saobraćajnu nesreću sledeće subote. To se takođe pokazalo da je istinito.

Duboka mudrost dolazi kroz razmišljanje o snovima. Niko ko nije izučavao svoje snove ne poznaje zaista sebe. Izučavanje snova pokazuje kako je tajanstvena naša duša. Snovi nam otkrivaju onaj aspekt naše prirode, koji prevazilazi utvrđeno znanje. Svako predstavljanje sna ima značenje. San je kao pismo koje je napisano na nepoznatom jeziku.

Mnoge zagonetke života su rešene kroz nagoveštaje iz sna. Snovi ukazuju kojim putem teče čovekov spiritualni život. Čovek može da primi odgovarajući savet za samo-ispravljanje kroz snove. On putem snova može da zna kako da dela u pojednačnoj situaciji. Snovi ističu put koji je nepoznat budnoj svesti. U teškim vremenima sveci i mudraci se pojavljuju u snovima i ukazuju na put.

Vedantisti veoma duboko i pažljivo izučavaju stanja snova i dubokog sna i logički dokazuju da je budno stanje isto tako nestvarno kao i stanje sna. Oni objavljuju da je jedina razlika između dva stanja ta što je budno stanje dug san, Dergha Svapna.

Toliko dugo koliko snevač sanja, objekti-sna su stvarni. Kada se probudi svet sna postaje lažan. Kada čovek postigne prosvetljenje ili znanje o Bramanu, ovaj budni svet postaje isto tako nestvaran kao i svet sna.

Prava istina je da niko ne spava, sanja ili se budi, zato što nema stvarnosti u tim stanjima.

Transcendirajte tri stanja i odmorite se u četvrtom stanju Turiji, večnom blaženstvu Bramana, Satćidananda Svarupa.

 
Svami Šivananda

 

 

1. PESME O SNU

 

 

Guru Guru Đapna

Aur Sab Svapna,

Guru Guru Đapna

Đagat Dergha Svapna.

 

Đagat Dergha Svapna

Svet je kao dug san.

Nađi utočište u Guru-u.

Sve je nestvarno. (Guru Guru)

 

Antarai

 

Kada primetite stvari u snu

Vi ih sve uzimate da su stvarne,

Kada se probudite i shvatite

One su sve lažne i nestvarne. (Guru Guru)

 

Svet imena i formi je kao

San koji imate tokom noći,

Vi ih sve uzimate kao realne stvari,

Ipak one su samo lažne i prolazne. (Guru Guru)

 

Samo jedan koji stvarno postoji

Je taj Bog sa Sjajem Brame
Probudite se, probudite se, probudite se u Svetlu

Probudite se, probudite se, iz sna Maje,

I vidite stvari u njihovom pravom svetlu. (Guru Guru)

 

2. SAN

 

Svapna je stanje sna u kojem čovek uživa pet objekata čula  i sva čula miruju, jedino um radi. Um sam je subjekt i objekt. On stvara sve slike-sna. U tom stanju Điva se naziva Taiđasa. Postoji Antah-Prađna (unutarnja svest). Spisi kažu: “Kada on padne u san, ne postoje karuce u tom stanju, nema konja i drumova, već on sam stvara karuce, konje i drumove.”

Svet sanjanja je odvojen od budnog (sveta). Čovek spava na krevetu u Kalkuti, sasvim zdrav u vreme odlaska na počinak, luta u Deli-ju kao bolešljiv čovek u svetu sna i vice versa. Dubok san je odvojen od oba, sveta sanjanja i  sveta budnosti. Za snevača, svet sanjanja i objekti sna su isto toliko stvarni koliko objekti i iskustva sveta budnosti. Usnuo čovek nije svestan nestvarnosti sveta sna. On nije svestan postojanja sveta budnosti, nezavisno od sna. Svest se menja. Ova promena u svesti prouzrokuje ili iskustva budnosti ili sna. Objekti se ne menjaju u sebi. Postoji samo promena u umu. Um sam igra ulogu budnosti i sna.
Snevač oseća da su snovi stvarni toliko dugo koliko traju, ali oni mogu biti nejasni. On ponekad sanja da mu je glava odsečena i da (on) leti u vazduhu.
Snevač veruje u stvarnost sna kao i u različita iskustva u snu. Samo kada se probudi iz sna, on zna ili shvata, da je ono što je iskusio samo san, iluzija i lažno. Sličan je slučaj sa Đivom u svetu budnosti. Điva neznalica zamišlja da je pojavni svet čulnog-zadovoljstva stvaran. Međutim, kada je probuđen do stvarnosti stvari, kada je njegov ugao viđenja promenjen, kada je zastor Avidje uklonjen, on spoznaje da je ovaj svet budnosti isto tako nestvaran kao i svet sna.

U snu siromašan čovek postaje moćni vladar. On uživa različite vrste zadovoljstava. Oženio se s Maharani, živeo u veličanstvenoj palati i imao nekoliko dece. Svoju najstariju ćerku je udao za Maha-Radžinog sina. Otišao je na kopno[1] zajedno sa ženom i decom. Zatim se vratio i posetio različita mesta hodočašća. Umro je u Benaresu od zapaljenja pluća. Unutar pet minuta on je imao iskustva (navedena) gore. Kakvo veliko čudo!

Kao u snu, tako i u budnosti, viđeni objekti su bestelesni, iako se dva stanja razlikuju time što je jedno unutrašnje i suptilno, a drugo spoljašnje, grubo i obuhvatno. Mudar razmatra budno i stanje sanjanja kao jedno, zbog sličnosti objektivnog iskustva u ma kom slučaju. Pošto su san i iluzija zamak u vazduhu, stoga mudar kaže, Vedanta izjavljuje da je (i) ovaj kosmos.

Snovi predstavljaju suprotnosti. Kralj koji ima izobilje hrane sanja da prosi za svoju hranu na ulici. Čedan, čist aspirant sanja da pati od venerične bolesti. Hrabar vojnik sanja da beži sa bojnog polja zbog straha od neprijatelja. Slab, bolešljiv čovek sanja da je mrtav. On takođe sanja da je njegov živi otac umro i plače noću. Isto tako on je iskusio da je prisustvovao kremaciji svog oca. Ponekad, čovek koji živi u gradu sanja da je suočen sa tigrom i lavom i noću glasno vrišti. On uzima svoj jastuk misleći da je kofer i nastavlja do željezničke stanice. Nakon pređene kratke razdaljine on je shvatio da je to san i vratio se svojoj kući. Neki ljudi sanjaju da sede u toaletu, a zapravo mokre u svojim krevetima.

Čim se probudite, sanjanje postaje nestvarno. Stanje budnosti ne postoji u snu. Stanja sanjanja i budnosti nisu prisutni u dubokom snu. Dubok san nije prisutan u stanjima sanjanja i budnosti. Stoga su sva tri stanja nestvarna. Oni su prouzrokovani pomoću tri kvaliteta: Satve, Rađasa i Tamasa. Braman ili Apsolut je tihi svedok tri stanja. On takođe transcendira tri kvaliteta. On je čisto blaženstvo i čista svest. On je Postojanje Apsoluta.

 

3. ANALIZA STANJA SANJANJA

 

Jednom je učenik prišao svom Guru-u, kleknuo pred Njegovim Lotosovim Stopalima i sa sklopljenim rukama postavio pitanje:

Učenik: O moj Poštovani Guru! Molim te reci mi put da se pređe ovaj krug rođenja i smrti.

Guru: Moj dragi učeniče! Ako možeš da razumeš ko si ti, onda možeš preći preko ovog ciklusa rođenja i smrti.

Učenik: O Guru! Nisam zaista lud da ne razumem sebe. Ne postoji čovek na zemlji koji ne razume sebe; ali svako od njih ima svoj krug rođenja i smrti.

Guru: Ne, ne. Ti treba da razumeš prirodu između tela i te osobe za koju je to telo određeno. Samo onda bilo ko može da kaže da je razumeo sebe.

Učenik: Ko je osoba kojoj pripada ovo telo?

Guru: Ovo Deha (telo) pripada Dehi (Atmanu). Pokušaj da razumeš istinsku prirodu Atmana.

Učenik: Ne vidim nikoga pokraj ovog tela.

Guru: Kada je ovo telo usnulo, ko je osoba koja ima iskustvo tvojih snova? Osim toga, u dubokom snu ko je on koji je to uživao? Kada se probudiš ko je on koji je svestan sveta, tvojih snova i čvrstoće dubokog sna?

Učenik: Ja sam upravo počeo da imam malu ideju o prirodi Atmana koji je prisutan u sva tri stanja.

Iz gornjeg razgovora između Guru-a i učenika, jasno je da su stanja sanjanja i dubokog sna vredna za našu analizu u nameri da razumemo istinsku prirodu Atmana, pošto već pretendujemo da imamo neko znanje bar o našoj budnoj svesti.

Sanjanje je samo remećenje dubokog sna, a izučavanje prethodnog, što se tiče njegovog porekla, delovanja, svrhe i značenja, takođe će nas prirodno voditi do izučavanja stanja dubokog sna.

Najbolji put za izučavanje predmeta je analiza njegove istorije i razvoja uporedo sa istaknutim autorima i usredsređivanje naše kritičke sposobnosti na ono što smo proučavali iz njihovih dogovora i ispravimo bilo koji propust, kada treba da imamo potpun i zadovoljavajući pregled o tom predmetu.

San unutar sebe otkriva one nesvesne mentalne mehanizme razvijene tokom pravca razvoja u cilju kontrolisanja i oblikovanja primitivnog instinktivnog ja prema onoj formi ponašanja zahtevanoj od strane savremene civilizacije. Obrada znanja o snu kao tipičnog funkcionisanja psihe - to jest, znanja o mehanizmima sna i o teoriji o nesvesnim simbolima - je stoga nephodna za tumačenje sna. Ovo znanje može biti postignuto intelektualno iz knjiga koje su napisali autoriteti o tom predmetu, ali emocionalno uverenje je rezultat samo ličnog analitičkog iskustva. San bi trebao biti razmatran kao individualni psihički produkt iz skladišta osobenog iskustva, kojeg se snevač možda zaista u svesti niti seća niti zna da zna.  

U analizi sna, čovek treba da kaže da je usvajanje znanja iz nesvesnog uma kroz ego bitan deo psihičkog procesa. Princip sadržan u važećem objašnjenju je otkrivanje nepoznatog, razumljiv u poznatom u terminima individue. Ovaj princip leži u osnovi svakog istinskog tumačenja sna.

Vrednost sna stoga leži ne samo u otkrivanju najnovijeg materijala posredstvom manifestovanog sadržaja, već će i sam jezik korišćenom u pripovedanju sna i u pružanju asocijacija pomoći u tumačenju.

Predmet ’sna’ i njegova analiza stoga će čoveku biti najzanimljiviji u razumevanju istinske prirode individue. Otuda ćemo na sledećim stranicama navoditi relevantne odlomke iz predavanja Sigmunda Frojda, poznatog autoriteta o tom predmetu i proširićemo ga uz to, ako je potrebno, pomoću znanja dobijenog od Indijskih mudraca i vidovitih (ljudi).

 

4. SAN (KAO) FILOZOFIJA

 

Određene Karme su takođe obrađene u snovima. Kralj je iskusio san u kojem je glumio ulogu prosjaka i patio je od boli zbog gladovanja. Izvesne kraljeve loše Karme su se isčistile u ovom iskustvu.

Ako čovek nije u stanju da postane kralj zbog loših uticaja nekih planeta, on igra ulogu kralja u svom snu. Njegova jaka želja materijalizuje se u stanju sna.

Čovek dobija više zadovoljstva u snu nego u stanju budnosti kada ima iskustvo prijatnih snova zato što um radi slobodnije u snu.

Ako imate dogovor da idete u Bombaj ujutro 30-og aprila, vi možete iskusiti san 29-og noću, da ste kupili kartu na stanici, da ulazite u voz i da su neki prijatelji došli na peron stanice u Bombaju da vas sačekaju. Snažne misli u budnom stanju nalaze izraz odjednom u stanju sanjanja.

Kada snažna želja nije zadovoljena u stanju budnosti, vi postižete njeno zadovoljenje u snu. Um je slobodniji u stanju sna. Um je tada kao pušten divlji slon.

 

5. FILOZOFIJA SNA

 

I

 

Čovek sanja mnoge stvari koje nikada nisu doživljene u ovom životu, takve kao ’sanja da leti u vazduhu’.   

San nije sasvim novo iskustvo, zato što je najveći deo (sna) često sećanje o prošlim iskustvima.

U budnom stanju svetlo bića je pomešano sa funkcijama organa, intelektom, umom, spoljašnjim svetlom itd. U snovima biće postaje odvojeno i izdvojeno pošto organi ne delaju, a svetlost, takva kao što je sunce, koje im pomaže, odsutna je.

Snevač nije pogođen od ma koje posledice dobra i zla koje vidi u stanju sanjanja. Niko ne smatra sebe grešnikom zbog greha počinjenih u snovima. Ljudi koji su čuli o njima ne osuđuju ih i ne izbegavaju ih. Dakle on nije dodirnut njima.

Snevaču samo izgleda da čini stvari u snu, ali zapravo ne postoji aktivnost. Sruti kažu: “On vidi sebe kako uživa u društvu žene.” (Bri. Up. IV. III. 13.) Onaj ko je opisao svoja iskustva iz sna koristi reči: “Kao da”; “Video sam danas kao da je krdo slonova trčalo.” Prema tome usnulo biće nema aktivnosti u snovima.

Akcija je izvršena pomoću kontakta tela i čula, koja imaju oblik s nečim drugim što ima oblik. Mi nikada ne vidimo da je bezoblična stvar aktivna. Sopstvo je bezoblično. Zbog toga ono nije vezano. Pošto ovo Sopstvo nije vezano, ono nije dodirnuto onim što posmatra u snovima. Otuda mu ne možemo pripisati aktivnost, pošto aktivnost proizilazi iz kontakta tela i organa. Ne postoji kontakt za Sopstvo, jer je to beskonačno Sopstvo nevezano. Zbog toga je besmrtno.

Doktori kažu: “Ne budi ga iznenada ili silovito”, jer oni vide da u snovima biće izlazi iz tela budnog stanja kroz kapije organa i ostaje izolovano spolja. Ako se biće nasilno probudi može da ne nađe ove kapije organa. Ako ono ne nađe pravi organ tela, doktoru postaje teško. Biće može da se ne vrati natrag kroz ove kapije organa, stvari koje je ono odaslalo van preuzimaju  sjajne funkcije potonjeg, ili ono može da stavi na pogrešno mesto te funkcije. U tom slučaju nedostaci kao slepoća i gluvoća mogu da budu rezultat. Doktoru će biti teško da ih izleči.

 

II

 

Snovi su usled mentalnih impresija (Vasane) primljeni u budnom stanju. Svest u snovima zavisi od prethodnog znanja stečenog u budnom stanju.

Snovi imaju za cilj bilo da vesele, žaloste ili plaše spavača, tako kao da mu uzvraćaju za njegova dobra ili zla dela. Njegova Adrišta na taj način oprema delotvorni uzrok snova.

Čak i u stanju sanjanja instrumenti bića nisu u potpunosti na odmoru, jer spisi tvrde da je čak i onda ono povezano sa Budi-em (intelekt). “Postavši san, zajedno s Budi-em ono prelazi izvan ovog sveta.”

Smriti takođe kažu: “Kada se čula odmaraju, a um se ne odmara, već je zauzet objektima, znaj da je to stanje san.”

Spisi kažu da su želje itd. modifikacije uma (Bri. Up. I.5.3). Želje su zapažene u snovima. Zbog toga biće luta okolo u snovima zajedno samo sa umom.

Kod opisivanja naših dela u snovima spisi ih označavaju  pomoću  izvesnog ‘da tako kažemo’. “Tako reći uživajući zajedno sa ženom, ili smejući se tako reći, ili posmatrajući strašne prizore” (Bri. Up. IV.3.13). Obični ljudi isto tako opisuju snove na sličan način. “Popeo sam se, tako reći, na vrh planine, video sam drvo, tako reći.”

Tvorevina sna je nerealna. Realnost podrazumeva faktore vremena, prostora i uzroka. Uz to, realnost ne može biti poricana ili učinjena smešnom. Kreacija sna nije stekla ove crte.

San je nazvan 'Sandhja’ ili među stanje, jer je to na pola puta između budnog stanja i stanja dubokog spavanja, između Đagrat-a i Sušupti-a.

 

III

 

Snovi, premda neobične i iluzorne prirode, dobar su pokazatelj visokog ili niskog spiritualnog i moralnog stanja snevača. Onaj ko ima čisto srce i neuprljan karakter, nikada neće imati nečiste snove. Aspirant koji uvek meditira sanjaće svoju Sadhanu i objekte svoje meditacije. On će obožavati Gospoda i recitovaće Njegovo ime i mantru čak i u snu kroz snagu Samskare.

 

6. KO JE TAJ KOJI SANJA?