Indijsko viđenje boga kao majke

  • Autor: Swami Ranganathananda
  • Izdavač: Trikona
  • ISBN: 86-7782-012-4
  • Godina izdanja: 2005
  • Broj strana:
  • Povez: Mek
  • Pismo: Latinica
  • Akcija: 1
Cena: 405 RSD Ubaci u korpu

INDIJSKI VID BOGA KAO MAJKE


Napomena izdavača

Ova knjiga je zasnovana na predavanju Svami Ranganathanandađia, potpredsednika Ramakrišninog Matha u Tiruvananthapuramu[1] o “Indijskom vidu Boga kao Majke”. To prosvetljujuće predavanje je kasnije objavljeno u u izdanju Prabuddha Bharata, za avgust, septembar i oktobar 1991. i bilo je veoma visoko ocenjeno od strane čitalaca.

Imamo veliko zadovoljstvo da štampamo to provokativno predavanje koje sadrži lucidno i promišljeno izlaganje uzvišenih misli o predmetu koji je od dobrobiti za širok krug čitalaca. Možda će srce čitaoca biti ovim privučeno k Božanskoj Majci, koja je, kao što je lepo opisao poštovani Svami, uvek prisutna u svima nama kao živo “majčinsko-srce” puno ljubavi i saučešća.

6. marta. 1992.

Advaita Ašram

 
UVOD

Danas na Zapadu postoji veliko interesovanje za neobičnu ideju o kojoj govorimo i pristupu Bogu kao Majci, a ne samo kao Ocu. Zapravo, u godinama posle II svetskog rata, odvijale su se velike promene u zapadnom religioznom mišljenju. Zamislite hrišćansku crkvu u Americi, prezbiterijance ili metodiste koji su rešeno usvojili zaključak da ubuduće Bog može da se naziva ne samo Ocem nego i Majkom. To se protivi čitavoj istoriji hrišćanske tradicije od dve hiljade godina. U svim semitskim religijama – jevrejskoj, hrišćanskoj i islamskoj, Otac je najviša reč za Boga, a za Majku tamo nema mesta. Međutim, koncept Boga kao Majke bio je prisutan u različitim kultovima koji su postojali na Mediteranskom području. Judaizam i hrišćanstvo su uništili sve te kultove.
EVOLUCIJA KULTA MAJKE

Samo u Indiji su se izvorni kultovi Majke sačuvali i razvijali, a konačno, im je kroz našu istoriju dat vrlo visok status. Možemo da zapazimo mešanje pred-vedskih kultova Majke i vedskih kultova Oca. Od ljudi koji su sledili ove kultove, mešajući i stapajući se tokom vekova, postala je indijska kultura i indijski narod. S dodirom filozofije Advaita Vedante, kultovi naše indijske Majke su se razvili u potpunu Šakti religiju i duhovnost i raširili se u svim delovima Indije u svojim Šaiva, Vaišnava i Šakti oblicima uobličavajući poklonike i učitelje, kako jednostavne tako i izvanredne, od kojih je najveći bio Šankaračarja. Taj veliki Advaita učitelj je naglašavao ovaj koncept Boga kao Majke, približno, pre 1200 godina, a danas, u Šri Ramakrišni, Svetoj Majci Sarada Devi i Svami Vivekanandi, imamo velike učitelje koji su još jednom afirmisali ovu ideju. Ova istina uvećava apel ljudima iz mnogih delova sveta, da iza ovog univerzuma kuca puls majčinog srca; puls snage saučešća, ljubavi, zaštitničkog ponašanja – sve što je povezano s idejom Majke.

Naši veliki mudraci su otkrili puls te Šakti, te prakrti, tog srca Majke iza Univerzuma. Tako su oni govorili i pevali o Bogu kao Majci, kao para šakti - Vrhovnoj Energiji; para prakrti – Vrhovnoj prirodi i Njenim jedinstvenim manifestacijama kao Durgi, Kali i Radi. Indija ih je negovala vekovima. Indija govori u Bogu kao Ocu; Indija govori o Bogu kao Majci; Indija takođe govori o Bogu u srednjem rodu, kao “To”, kao Brahmanu, kao Om tat sat. Brahman je izvan svakog “on” ili “ona”. Indija isto tako pretstavlja ljudsku dušu kao suštinsko bespolno Sopstvo, na realizaciji čije istine, svaki muškarac ili žena transcendiraju ograničenja muškosti i ženskosti koje upućuje na fizičko telo.

Neki od velikih pisaca na engleskom, nemačkom i drugim jezicima, takođe su ponekad davali nagoveštaje o prisustvu ovog srca-Majke u pozadini univerzuma. Jedan od njih je čuveni Nemački pesnik i dramatičar Gete (Goethe) u svojoj čuvenoj knjizi, Faust. Poslednji red te knjige je prelep: “Večno Žensko vodi nas dalje i dalje.” Kakav prelep izraz! Postoji Večno Žensko u pozadini nas, iza prolaznih manifestacija sveta, i iza svih zemaljskih muškosti i ženskosti. Drugi pesnik sa Zapada je Volt Vitmen (Walt Whitman) iz Amerike, koji u svojoj pesmi Listovi trave (Leaves of Grass)[2] priziva Božansku Majku:

Crna Majko, uvek kliziš blizu

s nežnim stopalima,
Da li je neko pevao za Tebe

pesmu najpotpunije dobrodošlice?

Onda je ja pevam za Tebe,

ja Te slavim iznad svega,

donosim Ti pesmu da,

kada Ti zaista moraš doći,

Dođi odlučno.

Dakle, svuda je koncept Boga kao Majke uticao na ljudsko mišljenje, iako je morao da se odupre gušenju od strane zvanične moćne crkvene hijerarhije u Judaizmu, Hrišćanstvu i Islamu. Premda ugušivan ponovo i ponovo, uzdizao je svoju glavu opet i opet. Jedina zemlja gde on ne samo da nije ugušivan, već je postojano kultivisan od strane velikih svetaca, mudraca i mislilaca, izdvojeno od mase ljudi, jeste Indija. Zbog toga čitav predmet o Bogu kao Majci dobija novu snagu s razumevanjem Indijskog pristupa tome.
BOGINJA MAJKA I AKTUELNI

ŽENSKI OSLOBAĐAJU]I

POKRET NA ZAPADU

Jedan faktor koji čini da se istakne ova naročita vera u Boga kao Majku na Zapadu je, ono što se zove Pokret za oslobađanje žena. Neizmeran je njegov uticaj na sve aspekte života, posebno u Americi. Vekovima su nad svim u Zapadnom životu, u literaturi, kao i u religiji dominirali muškarci, ali posle Drugog Svetskog Rata, protest protiv ove polne neravnoteže, kao što se to danas zove, ubrzo je postavljen i razvijen u tok Ženskog Oslobodilačkog Pokreta. Tokom poslednjih dvadeset i pet godina svog kratkog postojanja, imao je svoje uspone i padove, istraživanja i ispitivanja šta tačno to oslobođenje znači, s izlaskom obilja knjiga i izuzetnih lidera kod američkih žena. Pokret je dobio podsticaj, oblik i usmerenje kada je Beti Frajden (Betty Friedan) napisala svoju čuvenu knjigu Mistična ženskost (Feminine Mystique) 1963. u kojoj je opomenula žene da ne budu samo puki nastavak muškaraca; ona i njene koleginice za tu svrhu takođe su pokrenule organizaciju NOW, (Nacionalnu organizaciju žena). Ona je nedavno napisala novu knjigu 1982. godine, Drugi Stupanj (Second Stage), čiju naslovnu stranu sadrži ovaj časopis[3] pozivajući se na autora: “Najuticajnija feministkinja u poslednjih dvadeset godina”, i spominje njen uspon kroz padove i uspehe u pokretu. On beleži svoje razočarenje što nije dobila blagoslov Američkih žena obećan od Pokreta za oslobođenje, čak ni posle dvadeset godina. Praveći razliku između ženskog i feminizma ona kaže (pp. 27-28):

Verujem da nam sada treba da se probijemo kroz našu sopstvenu feminističku mističnost, da bi došli do izraza nove realnosti našeg ličnog i političkog iskustva, i da se uzdignemo na drugi stupanj…

Drugi stupanj se ne može videti samo u terminima same žene, naše odvojene personalnosti ili jednakosti s muškarcima.

Drugi stadijum uključuje dolaženje do novih uslova s porodicom - novih uslova u ljubavi i na poslu. Drugi stadijum može čak i da ne bude ženski pokret. Muškarac može da bude na oštroj ivici drugog stupnja. Drugi stadijum mora da transcendira borbu za jednaku moć u Institucijama. Drugi stadijum će ponovo izgraditi institucije i transformisati prirodu same moći.

Zaključak je došao od slavnog autora knjige Ženska Mistika, ona je rekla da porodica mora biti očuvana nedirnuta i isto tako, da za ženu ne postoji oslobođenje bez uključivanja muškaraca u taj proces. Rame uz rame sa naporima za žensko oslobađanje u društveno-političkoj sferi, došlo je do nastojanja da se uklone sva predubeđenja o polovima takođe i u religiji. Zašto Bog treba da se opisuje samo kao muško, kao Otac; zašto da se ne govori o Bogu u ženskim terminima, kao o Majci? Tako se, knjige na tu temu koje su napisale žene neprekidno objavljuju u Americi. Ove knjige nastoje da ožive koncepte Majke Boginje podržavane u svim predhrišćanskim religijama, koji su od strane hrišćanske crkve smatrani praznoverjima i bili izbrisani; sada bivaju oživljeni još jednom. Prirodno, zapadni um se okreće prema Indiji koja je kroz sve te vekove negovala i gajila čitav opseg kultova Boginje Majke kroz merodavne knjige, teologiju i rituale. Knjige o Bogu kao Majci, kako je shvaćena u Indiji, se tako objavljuju na Engleskom jeziku. To je izuzetan napredak; a jedna dobra stvar koja je prikazana u ovim knjigama je, da s obzirom na to, kako su nekadašnji pisci sa Zapada navikli da pišu naučne knjige, sa malo ili bez poštovanja prema našim religioznim idejama - čak često potcenjujući religiju – danas ih oni pišu sa simpatijom, poštovanjem, čak i s bhakti.[4] Sledeće tri knjige otkrivaju ovu promenu u stanovištu. One takođe otkrivaju povećanje interesovanja sa Zapada za koncept Boga kao Majke:

 

1. Bog kao Majka: Ženska Teologija u Indiji, Istorijska i Teološka Studija Brahmavaivarta Purane od Čiver Mekenzi Brauna (Cheever Mackenzie Brown), sa uvodom Daniela H. H. Ingalsa (Daniel H.H. Ingalls) (izdato od: Claude Stark and Co., Vermont, USA). Strana VII sadrži ovaj zapis pun poštovanja:

“Mojim roditeljima, istinskim poklonicima[5] Radhe i Kršne (Radha i Krsna).”

U svom uvodu Ingals kaže:

Ono što je neobično u vezi ovog Indijskog zapisa nije toliko zamena ženskog pomoću muškog hijerofanta,[6] pojava koja je dogodila u većem delu civilizovanog sveta, kao činjenica da se u Indiji Boginje ponovo pojavljuju. U Mediteranskoj kulturi, njena otelovljenja su značajno isčezla. Dijana i Bercintia, Izis i Kjubele, su prognani dolaskom Hrišćanstva. Nešto kasnije Islam se pokazao kao još oštriji. Tabari nam kaže da je Prorok u početku govorio o najvažnijim boginjama Meke kao “svetim bićima čije posredovanje treba da se traži”, ali da su te reči kasnije izbačene iz Kurana. Ono što stvarno imamo u Kuranu, 54-19-23 jeste pripisivanje takve tvrdnje Satani, a Prorokovi sledbenici su svom u stanovištu nastavili da budu beskompromisno muški. U Hrišćanstvu, ženske hijerofanije su se ponovo pojavile u likovima Marije i svetica. Međutim ovde ne može da se govori o ponovnom pojavljivanju drevnih Boginja. Pojava device i njena podržavajuća teologija su podređene u odnosu na (pojavu i teologiju) njenog sina i njegovog oca. Dijana je sigurno mrtva kao što su puellae et pueri integri koji su pevali njoj u slavu.

Autor Čiver, uvod svoje knjige započinje ovim rečima:

Izgleda da su nedavno teolozi na Zapadu počeli ozbiljno da razmišljaju da li je krajnja realnost u univerzumu muško ili žensko, ili da na neki način uključuje, ili transcendira oboje. Kakva je razlika, možemo se upitati, da li će nama lično nešto značiti ako bi vrhovna realnost bila Žena, umesto Muškarca, ili neko jedinstvo ovo dvoje? Kako bi to uticalo na našu veru, naše držanje i ponašanje prema muškarcima i ženama u našem svakodnevnom životu, našoj konačnoj sudbini? Hoće li to promeniti našu percepciju uzajamnog odnosa čoveka i prirode, duha i materije, uma i tela, intelekta i osećanja, subjekta i objekta? Te različite stvari su međusobno više povezane nego što to može na prvi mah da izgleda. U svakom slučaju, mnogi Hindu mislioci, učitelji i pisci, bar od ranih Hrišćanskih vekova su se duboko angažovali oko ovog problema ženske i muške dimenzije krajnje realnosti i njihovog razgranavanja unutar različitih aspekata života.

2. Devi Mahatmja (Devi Mahatmya): Kristalizacija Tradicije Boginja, od Tomasa B. Koburna (Thomas B. Coburn), sa uvodom Daniela H. H. Ingalsa, objavljeno od Motilal Banarasidass, Delhi, Prvo izdanje, 1984, Obnovljeno: 1988.

Autor u knjizi započinje svoju “Prolegomenu” na ovaj način:

Centralno zanimanje ove studije je u vezi teksta iz klasične Indije. Mnogo određenije, to je u vezi vizije krajnje realnosti u univerzumu koja je jasno izražena u Devi Mahatmji (DM). … Glavna karakteristika te vizije jeste da je krajnja realnost shvaćena kao žensko, kao Boginja.

3. Politika ženske spiritualnosti; Esej o rastu spiritualne snage unutar ženskog pokreta (objavljen od Charlene Spretnak, Anchor Books, New York, 1982).

 
Autor piše u uvodu:

Naslov, Politika ženske spiritualnosti upućuje na naš stav prema životu na Zemlji (tj. spiritualnosti) i percepciji, manifestaciji i korišćenju moći (tj. politike) koja potiče iz tog stava. Pogled na svet prisutan u ženskoj spiritualnosti je kao ženski um, holistički i potpun. Mi vidimo povezanost gde patrijarhalno duhovno ustrojstvo insistira na viđenju isključivo odvojenog. Odličan primer celovitog pristupa spornom pitanju bila je jedinstvena izjava Ženske Pentagonske Akcije u novembru 1980, koja je govorila o mreži užasa pošto je potekla iz patrijarhalnih vrednosti, dominacije i eksploatacije “drugih” stranih zemalja, žena, manjina i zemlje (vidi Spiritual Dimensions of Feminist Anti-nuclear Activism).

U prvom poglavlju “Šta boginje znače ženi”, Čarlena Spretnak (Charlene Spretnak) piše:

Kao penzionisana Katolikinja sa interesovanjem za Budističku meditaciju, ja sam pokušavala da izrazim svoja osećanja o duhovnosti, a gotovo uvek bi me pitali, “Imate li knjigu?” Oni su osećali da bi sveta knjiga bilo koje vrste… ….označavala zakonitost.

Ponekad ja vidim tu istu reakciju kod savremenih teologa i ljudi uopšte prema duhovnosti Boginja … na koju ja odgovaram: “Mi smo starije, mnogo starije, nego knjige.”

Mnogi od svetih mitova o Boginjama koje su nam ispričali naši pred-patrijarhalni preci preživeli su i sada su sabrani u knjigama, premda je mnogo od Stare Religije bilo uništeno za vreme zabrana od strane patrijarhalnog doba. Primeri takvih zbirki su: Ancient Mirrors of Womanhood: Our Goddess and Heroine Heritage and Lost Goddesses of Early Greece. Ozbiljno je iskustvo u potpunosti ispitati preživele fragmente spiritualnosti drevnih Boginja. Kako smo bili blizu da izgubimo tu mudrost zauvek, do verovanja patrijarhalnih tvrdnji da su njihove politike razdvajanja prirodne – jedini – put u životu.

Patrijarhalne vlade i religije osećaju duboko ukorenjeni strah sprema aktuelnom oživljavanju Boginja. Njihovoj strukturi moći ništa ne preti tako glasno kao drevna svest za koju su verovali da je slomljena…

Feministkinje ne tvrde da poseduju Boginju. Ona ima značenje za sve ljude kao simbol holističke prirode života na Zemlji, na kojoj su sve forme postojanja suštinski povezane i jesu jedno (vidi “Uvod”). Ona takođe ima posebno značenje za ženu kao izraz moći ženskog tela i uma. Kao takvo, nije teško zaključiti zašto se gotovo niko iz istorije prezentirane u sledećim izborima ne pojavljuje u patrijarhalnim priručnicima. Ja ne predlažem “zaveru” protiv učenih već pre prožimanje kulturnih vrednosti, pošto su sve pre-patrijarhalne religije bile manje vredne nego Judeo-Hrišćanski sistem. Na primer, čovek nikada ne čita o “religiji Artemisa” i “kultu Isusa”; uvek to je zaobilazni način. Slično, drevne Blisko Istočne reči za “posvećenu ženu” ili “svetu ženu” bile su prevođene od patrijarhalnih učenjaka kao “hramske prostitutke”…

Savremena spiritualnost Boginje, sa svojim korenjem u pred-patrijarhalnoj kulturi, otelovljuje mnoštvo značenja za ženu. Ona je večna, ona je sve, ona je mi.

U svojoj ranijoj knjizi Lost Goddesses of Early Greece, A Collection of Pre-hellenic Muths, Beacon Press, Boston, 1981, Čarlene je citirala iz knjige Guntera Zunti-ja (Gunther Zunty): Persephone – Three Essaus on Religion and Thought in Magna Graecia:

Da bi bilo obuhvaćeno realizacijom božanstva u ženi, poreklu i utočištu života, čovečanstvo nije trebalo da čeka na izum poljoprivrede. Svuda, od Španije do Sibira, pojavilo se tako mnogo paleolitskih dokumenata o ovoj posvećenosti, a sa crtama koje se specifično ponavljaju u neolitskim tragovima, što se tiče zabrane lak je zaključak da ova promena, ma kako epohalna, u ljudskim životnim navikama može samo da predstavlja ono što se slobodno zvalo “kult Boginje Majke”… Dokaz koji postoji – a on nije mali – ukazuje na mnogo obuhvatnije i dublje stvari. To je najstarije božanstvo koje je čovečanstvo percepiralo.

Stoga je značajno da Čarlene posvećuje ovu knjigu; “za naše pramajke od početka.”
INDIJA PEVA SLAVU

BOŽANSKOJ MAJCI

Koburnova (Coburn) knjiga je naučna prezentacija Indijskih pesama o mahatmya (slavi) Devi, Božanskoj Majci. Nema sumnje da će predstavljanje ovog predmeta o Božanskoj Majci u drevnoj i kasnijoj Indijskoj kulturi, i u Šri Ramakrišni (Sri Ramakrishna), Svetoj Majci Šarada Devi (Sarada Devi), i Svami Vivekanandi (Swami Vivakananda) u modernom dobu, imati veliku privlačnost za Zapadni um u nastupajućim decenijama. Zanimljivo je zapaziti napomenu iz izveštaja štampanog u Američkom časopisu (American Journal) da su crkve u Americi nedavno izdale novo izdanje Svete Biblije uklanjajući sve predrasude vezane za pol u pogledu Boga i dodajući reč Majka gde god da se pojavila reč Otac.

Sestra Nivedita citira reči Svami Vivekanande o realnosti Božanske Majke (The Master as I Saw Him, p. 170):

Vi vidite, ja ne mogu a da ne verujem da negde postoji velika snaga koja misli o Sebi samoj kao ženskoj, a nazvana je Kali, i Majka … A takođe ja verujem u Brahmana.

140_A5

BHAĐA GOVINDAM


Preveo Milivoje Vučković

1.  Obožavaj govindu, obožavaj govindu, obožavaj go­vindu. O budalo! Gramatička pravila te neće spasti u vreme tvoje smrti.

2.  O budalo! Odrekni se svoje žeđi za gomilanjem bogat­stva, posveti svoj duh mislima o istinitom. Budi zadovoljan onim što ti dolazi kroz prošle, već izvedene akcije.

3.  Ne utapaj se u zablude divljajući sa strastima i požudama posmatrajući ženski pupak i prsa. Oni nisu ništa do modifikacije mesa. Ne zaboravi da se sećaš ovoga u svom duhu ponovo i ponovo.

4.  Ljudski život je nesiguran kao kišne kapi na lotosovom listu. Znaj da je ceo svet žrtva bolesti, ega i žalosti.

5.  Sve dok je čovek sposoban da izdržava svoju porodicu videće kako mu svi okolo iskazuju naklonost. Ali niko kod kuće ne mari da prozbori s njim ni reč, kad mu se telo u starosti prema smrti tetura.

6.  Dok je živ, članovi njegove porodice se dobronamerno raspituju o njegovom blagostanju, međutim kad se duša odvoji od tela, čak i žena beži od njegovog leša.

7.  Detinjstvo se propušta vezivanjem za nestašluke. Mladost se gubi vezivanjem za ženu. Starost se propušta razmišljanjem o mnogim prošlim stvarima. Teško da postoji neko ko želi da se izgubi u parabrahmanu.

8.  Ko je tvoja žena? Ko ti je sin? Neobična je ova samsara. Čiji si ti? Odakle si došao? Brate, razmišljaj o tim stvarima ovde i sada.

9.  Iz zajedništva s mudrim dolazi neprivrženost, od neve­zanosti dolazi do oslobađanja od zablude, a što dovodi do samo-utvrđivanja i smirenosti. Iz samo-smirenosti dolazi oslobođenje za života (đivan mukti).

10. Od kakvog su dobra čežnja i požuda kad mladost po­begne? Kakve koristi ima od jezera, kada vode u njemu nema? Gde su rođaci kad se izgubi bogatstvo? Gde je samsara kad se istina spozna?

11. Ne ponosi se bogatstvom, prijateljima i mladošću. Svaki od njih nestaje za čas. Oslobodi se zablude sveta i maje i postigni bezvremenu istinu.

12. Dnevna svetlost i tama, sumrak i zora, zima i proleće dolaze i odlaze. Ali oluja želja nikada ne odustaje.

12a Ovaj buket od 12 stihova saopštio je gramatičaru sveznajući Šankara, obožavan kao bhagavadpada.

13. Oh, ludi čoveče! Zašto nam privlače veliku pažnju misli o bogatstvu? Ima li ikog da te vodi? U tri sveta postoji samo jedna stvar koja može da te spase iz okeana samsare. Popni se brzo na čamac satsanga. (Strofa se pripisuje Padmapadi).

14. Mnogo ih ima koji idu s čupavim kovrdžama, mnogi su s čisto obrijanim glavama, a mnogi su s kosom koja je opala; neki su odeveni u šafran, uz to, ima drugih u različitim bojama - sve to samo radi života ili izdržavanja. Gledajući pred sobom otkrivenu istinu, budale je još uvek ne vide. (Strofa se pripisuje Totakačarji).

15. Snaga je napustila telo starog čoveka, glava mu je postala ćelava, njegovi desni bezubi, a naslanja se na štake. Čak i tada vezanost njegova je jaka i čvrsto prijanja uz jalove želje. (Ova strofa se pripisuje Hastamalaki).

16. Gledaj čoveka, koji spreda greje svoje telo vatrom, a suncem leđa. Noću uvija svoje telo zbog hladnoće. Jede svoju isprošenu hranu iz čanka rukama i spava ispod drveta. Ipak u svom srcu je nesrećna lutka u rukama strasti. (Ova strofa se pripisuje Subothi).

17. Neko može da ide na gangasagar, da posti i daje bogat­stvo kao milosrđe! Ipak, bez đnane ničim ne može da se stekne mukti, čak ni nakon stotina rađanja.

18. Nastani se u hramu ili ispod drveta, nosi jelensku kožu kao svoju odeću i spavaj na majci zemlji kao svom krevetu. Odrekni se svake vazanosti i svih udobnosti. Blagosloven s takvom vairagjom, može li iko da bude nezadovoljan? (Ovaj stih se pripisuje Nitjanandi).

19. Neko može da uživa u jogi ili bhogi, može da bude vezan ili nevezan. Ali samo onaj čiji je duh stalno ushićen u brahmanu, uživa blaženstvo, i niko drugi. (Ovaj stih se pripisuje Anandagiriu).

20. Neka čovek čita malo iz Gite, pije samo kap vode iz Gange, samo jednom da obožava murari (govindu). Tada neće imati prepirku s Jamom. (Ova strofa se pripisuje Dridhabhakti).

21. Ponovo rađanje, ponovo smrt, pa opet rađanje da se ostane u majčinoj materici! Zaista je teško preći ovaj bezgranični okean samsare. Oh, murari! Spasi me tvojom milošću. (Ovaj stih se pripisuje Nitjanathi).

22. Nema nestašice odeće za monahe sve dok ima krpa bačenih pored puta. Oslobođen poroka i vrline, luta dalje. Ko živi u prijateljskoj vezi s Bogom, uživa blaženstvo, čisto i neo­kaljano, poput deteta, ili pijanca. (Ova strofa se pripisuje Nit­janathi).

23. Ko si ti?  Ko sam ja? Odakle dolazim? Ko mi je majka, a ko otac? Zadubi se tako u misli, gledaj na sve kao na nebitno i odrekni se sveta kao zaludnog sna. (Ovaj strofa se pripisuje Surendri).

24. U meni, u tebi i u svemu, boravi niko drugi do sam Višnu. Tvoja ljutnja i nestrpljenje su beznačajni. Ako želiš ubrzo da dostigneš status Višnua, uvek imaj samabhavu. (Ovaj stih se pripisuje Medhatithiri).

25. Ne traći svoj trud da zadobiješ ljubav, ili da se boriš protiv prijatelja i protivnika, dece i rođaka. Vidi sebe u svakom i potpuno se odrekni svih osećanja dualnosti. (Ova strofa se pripisuje Medhatithiri).

26. Odrekni se požude, ljutnje, zaludelosti ili zanetosti i pohlepe. Razmišljaj o svojoj sopstvenoj prirodi. Budale su oni koji su slepi za Sopstvo. Bačeni u pakao, tamo oni beskrajno pate. (Ovaj stih se pripisuje Bharativamši).

27. Redovno recituj iz Gite, meditiraj na Višnua u svom srcu, i opevaj hiljadu njegovih veličanstvenosti. Raduj se da budeš u društvu s plemenitim, uzvišenim i svetim. Udeli od svog bogatstva u milosrđe siromašnima koji su u oskudici. (Strofa pripisana Sumatiri).

28. Onaj ko se prepušta čežnji za uživanjima, napušta svoje telo i plen je bolesti. Mada smrt donosi kraj svemu, čovek se ne odriče grešnog puta.

29. Bogatstvo nije sreća, zaista u njemu nema radosti. Razmišljaj o ovome sve vreme. Bogataš se plaši čak i svojih sopstvenih sinova. Svuda je takav put bogatstva.

30. Reguliši pranu, ostani netaknut spoljnim uticajima, i oštroumno razlikuj između stvarnog i prolaznog. Pevaj sveto božje ime i smiruj svoj nemirni um. Izvodi to brižljivo, s naj­većom pažnjom.

31. Oh, obožavaoče guruovih lotos stopala! Neka brzo budeš oslobođen od samsare. Kroz ukroćena čula i kontrolisan um, doći ćeš do iskustva gospoda što boravi u tvom srcu!

32. Na ovaj način je smešni gramatičar izgubljen u pra­vilima, očistio svoj suženi pogled i, uz pomoć Šankarinih učenika, iskusio svetlost.

33. Obožavaj govindu, obožavaj govindu, o, budalo! Ne postoji drugačiji put od pevanja gospodjih imena. Nema drugog puta za prelaz životnog okeana.

Kraj