Ji Đing - knjiga promena

ŠTA JE JI ĐING Ji Đingom su se vekovima sluţili kineski carevi, drţavnici, generali, obiĉni ljudi, a upućeni kaţu i Mao Ce Tung. Ji Đing je kineska Biblija, koja je popularna u Japanu, Koreji i drugim zemljama dalekog Istoka, a danas moţemo slobodno reći i u ĉitavom svetu. ODAKLE DOLAZI? Knjiga promena je proizvod kolektivnog duha i genija bezbrojnih generacija kineske nacije i civilizacije. Prema nekim izvorima, javila se u drugom veku pre Hrista, dok otkrića na grobovima u blizini sela Mavangdui iz provincije Huan, pokazuju da je sadašnja verzija Ji Đinga zapravo novija verzija. Rukopis iz Manavagduia je znatno stariji i sadrţi potpuno drugaĉiji redosled heksagrama i oko 25% razliĉitog teksta. Stvarno poreklo Knjige promena, taĉnije onoga što se naziva Ţou Ji ili Prvobitni Ji Đing, potiĉe iz vremena pre Konfuĉija, iz bronzanog doba, takozvanog predintelektualnog ili predmoralnog doba. Susrevši se sa nepredvidljivom, haotiĉnom i opasnom prirodom, stari kinezi su nastojali da iznaĊu neko sredstvo za uspostavljanje reda. Posmatrali su prirodne pojave, uoĉavali pravilnosti u prirodnim promenama i u ponašanju ljudi. Iz toga se razvilo posebno zanimanje predskazivaĉa koje je imalo vaţnu ulogu pri donošenju odluka vlastele i careva. Uoĉene pravilnosti su postepeno poĉele da se zapisuju kroz mnoge generacije i tako je, na neki naĉin nastala neka vrsta antologije izreka i zapaţanja, koja se kasnije uobliĉila u svojevrstan priruĉnik za predskazivanje. Kasnije je taj kratki spis preuzela filozofska škola ĉiji je osnivaĉ bio Kung Fu Tse, kod nas poznatiji kao Konfuĉije. Vekovima su njegovi uĉenici pisali komentare Knjige promena, kako je nazvan taj kratki spis za predskazivanje, a na te komentare su opet drugi pisali svoje komentare; tako da se preko prvobitnog, kratkog i saţetog Ţou Jia nataloţio ogroman sloj tumaĉenja konfuĉijanske škole koja je tokom dugog vremena dominirala duhom kineskog naroda. Vremenom su ti komentari bili uobliĉeni u poznate Dodatke ili “krila”, kojih ima ukupno deset. Ţou Ji u kombinaciji sa dodacima ĉini Knjigu promena kakvi mi danas poznajemo. Za kineski narod ona je bila i ostala ono što je za nas u hrišćanskom svetu Biblija. Ako bismo pokušali da prevedemo ime Ji Đing, videli bismo da ono ne oznaĉava samo jednostavnu Knjigu promena, nego u sebi sadrţi veliki broj znaĉenja. Reĉ “ji” znaĉi lagan, promena i preobraţaj, (ali i pristojnost i nepromenljivost), gušter, kameleon, svestranost i gipkost. Reĉ “Ċing” znaĉi knjiga, klasik, kanal, proći, standard ponašanja. MeĊutim, još od Vilhemovog vremena ustalio se ipak za Ji Đing naziv Knjiga promena, koji se zadrţao i do danas. Prve vesti o Ji Đingu su na Zapad doneli jezuiti u prošlom veku. Prvi direktan, doslovan i taĉan prevod celog Ji Đinga na engleski jezik, koji se ceni još i danas, saĉinio je Dţejms Lidţ na prelazu iz IXX u XX vek. Prodor Knjige promena na Zapad desio se 1924. godine, kada je protestanski sveštenik Riĉard Vilhelm objavio svoj prevod na nemaĉkom jeziku s predgovorom ĉuvenog psihijatra Karla Gustava Junga. Usledio je prevod tog Vilhelmovog prevoda na engleski jezik od strane Keri Bejnisa, a potom na veliki broj svetskih jezika, a i na jezike manjih naroda. Dugo je na Zapadu dominirao Vilhelmov prevod. U novije vreme je došlo do ozbiljnijih lingvistiĉkih istraţivanja u ovom podruĉju, koja su dovela do novih saznanja. Kao plod svega toga nastali su novi taĉniji prevodi, a meĊu njima se posebno istiĉu prevodi Vu Jing-Nuana iz taoistiĉkog centra u Vašingtonu, Riĉarda Dţona Lina, Riĉarda Ruta i Riĉarda Kuntsa. Od direktnih prevoda s kineskog na engleski treba spomenuti verziju Dţona Blofilda. Literature koja se bavi komentarima Ji Đinga ima manje. Na prvom mestu moţe da se sponenu komentari samog Riĉarda Vilhelma, njegovog sina Helmuta, zatim Jung Joung Leja i novija knjiga komentara Ţana Friesta. METAFIZIĈKA OSNOVA Ji Đing nas vodi kroz sve opasnosti ovog sveta, koji je u stvari svet opaţanja onakav kakvim ga vide naše fiziĉke oĉi, a..... ĉiji naĉin posmatranja moţe da bude pogrešan, jer ego iskrivljuje ugao posmatranja. To je svet promene, ili po ĉuvenom fiziĉaru Davidu Bemeu, eksplicitni red manifestacije. U osnovi ovog sveta, kome mi sami pripisujemo realnost pa je za nas stvaran, leţi nepromenljiva Realnost ili imlicitni red po Bemeu. U hrišćanstvu to je Carstvo Nebesko, prema