Ko~smo~logija

Milena Vraneš

Ko~smo~logija

​ZAP​IS DUŠE

Ljubav prema pisanoj reči u meni se rodila još dok sam bila devojčica. Često sam posećivala dečiju biblioteku grada Beograda u Zmaj Jovinoj, gde sam bilapočasni član.

U tinejdžerskoj dobi je nastala i prva pisana pesma, kojoj se nažalost trag izgubio. Svakako važan momenat koji mnogo godina kasnije mi je otvorio još značajniji put započet ovom zbirkom pesama.

Nakon godina provedenih na Bliskom istoku i mnogobrojih putovanja širom naše prelepe planete zemlje, gde sam skupljala kako volim da kažem izgubljene fragmente duše, rodila se nova Ja.

Kako često biva, potrebno nam je vreme povlačenja u sebe da bi se integrisala sva iskustva, na šta smo u jednom momentu svi bili u neku ruku primorani. To vreme sam iskoristila za duboko samoispitivanje, osluškivanje duše, traženje načina za isceljivanje njenih delova kojima je to bilo potrebno. Izvrnula sam je naopačke i negde na samom dnu bile su zakopane sve ove reči koje sam pretočila u poeziju. Smatram da je umetnost najlepši način spoznaje duše i najbolje čujemo njen zov kada se usudimo da na neko vreme odstupimo od spoljašnjeg sveta i hrabro zavirimo u sebe.

Kroz zov duše polako sam stizala i do njene svrhe. Poželela sam da ih integrišem u jednu celinu i podelim sa vama. Možda će neka moja reč uspeti da dotakne skriveni deo vašeg sopstva i pomoći vam na putu samospoznaje.

Od svih putovanja na kojima sam bila, možda mi je ovo i najdraže. Upoznala sam neke nove delove sebe, otišla do najdaljih skrivenih delova duše, skinula prašinu sa njih i podelila sa vama.

Kao i svako putovanje, nije uvek sve išlo glatko. Bilo je lutanja bez mape, uspona i padova., kišnih dana, onih obasjanih suncem, i suza, spoticanja.Vredelo je.

Na ovo putovanje sam krenula sama, ali podršku celog kosmosa sam osećala svakim napisanim stihom.

Hvala mojoj porodici na svakom izazovu koji me je učinio jačom, sad sve ima smisla. Svaki kamen spoticanja koji smo prešli zajedno, a bilo ih je mnogo. Hvala mojim kosmičkim sestrama i zvezdama koje su kumovale našim susretima. Hvala svakoj osobi koja je na bilo koji način deo mog životnog putovanja do sad, na svakoj pokrenutoj emociji koju sam alhemijski pretvorila u stih.

Veliko hvala Tebi na pozivu za ovo čarobno putovanje, tebi čije je riblje sunce obasjalo moj Merkur egzaktno skoro u minut i rasplamsalo plamen pera koji će zauvek da gori.

Milena Vraneš​

[email protected]

Kosmos ljubavi

Ljubav, ta najuzvišenija emocija  koju su grčki filozofi još u drevnim vremenima  pokušali da sagledaju iz različitih uglova, nijansirajući njene pojave u životu čoveka je večita tema koja okupira pisce i koliko god pisali o ljubavi ostaje prostora za nova stihotvorenja i nove emocije koje ona proizvodi. I kao da je sve vekovima bilo na istim odstojanjima, i kao da su mnogi prošli istim stazama tragajući za trenom večnosti koji će baš tu ljubav učiniti kosmičkom i posebnom. Milena Vraneš u svom pesničkom opusu „KO~SMO~LOGIJA“ nam nudi posebnu notu doživljaja ljubavi prema voljenom, svetu koji je okružuje i prema sebi. Hipersenzibilnim traganjem po vlastitim spoznajama pesnikinja pokušava da razume i odgonetne  nedoumice i svako sećanje potvrđuje konstataciju da bi izbor bio isti. Milena i kaže:

“U svaki život da se vratim ja, tebe bih iznova birala.

Te oči što me zarobiše jednom,

učinile su svaku inkarnaciju vrednom.

Energijejednomkad se spoje,

duše se sećaju i žele iznova da putuju u dvoje, u dvoje.”

Preispitivanja i šetnje po predelima sećanja podstiču na bezbroj pitanja za koja odgovori su u nama. I dovoljno je odvojiti se od svega, od jave se rastati i snovima ključeve paralelne svesti dati po rečima pesnikinje. I onda neke tišine koje su glasnije od reči govore o tananim osećanjima i o tome kako se bezuslovno voli. To je ta ljubav u kojoj se ne kalkuliše,koja strpljivo podnosi sve tuge i prašta, koja ima snagu vetra kako kaže pesnikinja:

“Ja ću reći iskreno, zvukom najjačeg vetra,

da još sto puta, ljubav svoju bih istom jačinom davala tebi…”

Poezija je najbolji poštonoša koji silinu osećanja bespoštedno nudi na dar i svaka reč što se u hrbat stihotvorenja sabira je snaga pesnikinjinog fajterstva, jer ona je ta koja ne odustaje. Ona je ta koja sama sa sobom najtežu bitku bije u osami vlastite duše kako bi spoznala vlastito JA. Duša zna, ona ne računa vreme i satove sklanja, ona u snovima i svakom stihu traži uporište za lepotu novog dana. Poezija je i njena snaga, ta prostranstva reči su i deo njenog kosmosa i pesnikinja oseća to i u svojoj duši i u svom umu i šalje jasnu poruku da ljubav je prostranstvo njenog srca koje neizmerno voli. Milena u jednom stihu i kaže:

„ Ako te dodirne moja reč,

znam uradila sam pravu stvar,

jer nema lepšeg dara od tog da učinimo lepšim nečiji dan.“

Ibaš to, nemalepšegdaranegokadvasdodirnelepareč, kaoiuvremenuovomukojempandemijakoronejeusporilamnoganašahtenjaiokrenulanasnašimvlastitimbićimakaoisamupesnikinjukojajeotkrilajedan čarobnisvetpoezijekojemjeodavnopripadala. I tu ne postojeuniverzalnaupustva, duša je ta kojabira…

„Ne postojeuniverzalnauputstva.

Istina je samotvoja i u tebileži.

Ne bežiodsvojeduše, misli na sekundusveži.

Da li smonekadmaštali u svojunutrašnjisvet da zaronimo?

Tu se krijeblago, otpustikormilo, plovi.

Univerzum ti čuvaleđa, voli …“

 

Baš tako kako pesnikinja kaže, vi ste kormilar vašeg broda i zato pročitajte ovu divnu knjigu poezije koja nosi naslov „KO~SMO~LOGIJA“ Milene Vraneš i potražite sopstveni kosmos ljubavi koji vam pripada.

 

Mirjana Marković