Na točku rađanja i umiranja

TRI VRSTE SMRTI

U jogi postoje tri termina koji se odnose na smrt: smrt (mritju), samadi i mahasamadi. Sta podrazumevamo pod tim pojmovima? Smrt je pojam koji se odnosi na one koji su rođeni po zakonima karme, zavise od nje i ne napuštaju ovaj svet po sopstvenoj volji. U relacijama apsolutne stvarnosti smrt postoji samo u neznanju, to je iluzija, jer niti umire telo, niti svest, niti duša. Samo se raznorodni, privremeno izmešani elementi rastvaraju u elementima, energija u energiji, svetlo se rastače u svetlosti, ono što je bilo odvojeno vraća se nakon kruženja svome izvoru - kao što talasi dolaze iz okeana i potom u njemu nestaju. Ali, sve dok opstojava neznjanje i vezanost za tokove karme, iskra života koju nazivamo atmom - prelazeći iz oblika u oblik te prelaske doživljava dramatično, kao da joj se događa nešto konačno.

Samadi znači stanje u kome su znanje, znalac i predmet znanja sjedinjeni, kada ta tri postaju jedno. To je stanje svesnosti u kome je jogi svedok i posmatrač svega. Znalac prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Tada je uronjen u beskonačno, blagosloveno iskustvo i vrata slobode su otvorena za njegovo postojanje. Samadi je stanje fizičkog tela i svesti u koje jogi ulazi namerno i s određenim ciljem. Telo je zaustavljeno, nepokretno. Fiziološki gledano stanje tela je veoma blisko komi jer su sve telesne funkcije gotovo zaustavljene. Ali, svest je budna i jedna. U tome stanju se brišu pregrade izmedu nesvesnog, podsvesnog, svesnog, nadsvesnog i kosmičke svesti. Moglo bi se reći da je samadi smrt u živom telu. Iz samadija se jogi vraća u normalno funkcionisanje kada on tako odluči.

Mahasamadi je poslednji stepen svesti. Jedno od značenja reči mahasamadi odnosi se na trenutak kada samorealizovani, mi bismo rekli prosvetljena duša, napušta fizičko telo kroz vrata Bramana (kroz sahasrara čakru - fontanelu) svesno, svojom voljom i stapa se sa apsolutom. Iz fizičkog sveta prevodi vlastito sopstvo preko svih granica da se sjedini sa kosmičkim sopstvom. Iz mahasamadija se sopstvo više ne vraća u isto telo.

Ko je taj ko napušta telo svesno, ko ulazi u mahasamadi? To je onaj ko je na svet došao da pomogne Ijudima da krenu na put spoznaje i samorealizacije, dakle onaj ko se među Ijudima inkarnirao.

Joga pravi razliku među onima koji se pojavljuju u Ijudskom telu s različitim ciljevima. Rađa se onaj ko dolazi na Zemlju da odradi i otplati svoje karme iz ranijih života, a inkarnira se onaj ko dolazi kao oslobodilac duša, da onom prvom pokaže i otvori vrata slobode. Obojica imaju fizičko telo, jedu, piju, spavaju. Ljudi koji ne znaju ko je ko ne prave među njima nikakvu razliku. Ima, međutim, takvih koji tu razliku mogu da uoče i procene. Velika duša koja se među nama inkarnira ne pati i smrt nema moći nad njim, jer dolazi da prenese poruku o Ijubavi i slobodi. Takva jedna duša bio je i Učitelj moga Učitelja Bagavan  Mahaprabuđi, koji je na svetu među Ijudima proveo 135 godina i svojom voljom, 1963. godine, na dan 5. decembra, rano ujutru u vreme bramamurte (praskozorje), rastvorio svoje sarguna (uobličeno) svetlo u nirgunu (neuobličeno).