Radža joga

UVOD

Sve naše znanje zasnovano je na iskustvu. Deduktivno znanje, u kome idemo od manjih prema višim, opštim ili glavnim principima, ili od opšteg do pojedinačnog ima iskustvo kao svoju osnovu. U egzaktnoj nauci ljudi lako nalaze istinu jer se ona obraća pojedinačnim iskustvima svakog ljudskog bića. Naučnik vam ne traži da u nešto verujete, on dolazi do sigurnih rezultata svojim ličnim iskustvom, a kada od nas traži da verujemo njegovim zaključcima o kojima je razmišljao i do kojih je došao, tada se poziva i na univerzalna iskustva ljudskog roda. U svakoj egzaktnoj nauci postoji osnova koja je zajednička za ceo ljudski rod, tako da odmah možemo sagledati istinu ili uvideti obmanu iz otuda izvučenih zaključaka. Dakle, pitanje je: Ima li religija kakvu osnovu ili ne? Moraću da odgovorim na to pitanje i potvrdno i odrečno.

Za religiju se obično svuda u svetu kaže da je zasnovana na veri i verovanju, a u većini slučajeva sastoji se samo od postavki različitih teorija. To je razlog što nalazimo da je svaka religija u svađi sa svakom drugom religijom. Te teorije su zasnovane na veri. Jedan čovek kaže da postoji veliko Biće koje sedi iznad oblaka i upravlja celim Univerzumom i traži od mene da mu verujem  samo na osnovu autouriteta njegove izjave. Na isti način ja mogu imati svoje sopstvene ideje u koje tražim da drugi veruju, a ako oni pitaju za razlog, ne mogu im dati ni jedan razlog. Zato su danas religija i metafizička filozofija na lošem glasu. Izgleda da svaki obrazovan čovek kaže: _,,Oh, te religije su samo skup teorija, bez ikakvog standarda za njihovu procenu, jer svaki čovek propoveda svoje sopstvene omiljene teorije^,,. Ipak osnovu za univerzalno verovanje u religiju, koja upravlja  različitim teorijama i idejama sekti u mnogim zemljama, nalazimo odemo li do njihove baze. Tamo nalazimo da su one takođe zasnovane na univerzalnim iskustvima.

Na prvom mestu, ako analiziramo sve različite svetske religije   naći ćemo da su podeljene u dve grupe. Religije sa knjigama i bez knjiga. Religije sa knjigama su jače i imaju veći broj sledbenika. Religije bez knjiga većinom su izumrle, a nekoliko novih imaju vrlo malo sledbenika. Ipak, u svim religijama nalazimo saglasnost mišljenja da su istine koje propovedaju rezultat iskustava naročitih osoba. Hrišćanin traži od nas da verujemo u njegovu religiju, da verujemo u Hrista. Da verujemo u njega kao inkarnaciju Boga, da verujemo u Boga, u dušu i u bolje stanje te duše. Ako ga pitamo za razlog, on odgovara da on u njih veruje. Ali ako odete do izvora hrišćanstva, naći ćete da je ono zasnovano na iskustvu. Hrist je rekao da je video Boga; učenici su rekli da su osetili Boga i tako dalje. Slično, u budizmu je to  Budino iskustvo. On je iskusio izvesne istine, uvideo ih, došao s njima u kontakt i propovedao ih svetu. Tako je i sa Hindusima. U njihovim knjigama, pisci zvani Riši, ili mudraci obznanili su izvesne istine koje su iskusili i propovedali ih. Prema tome, jasno je da su sve religije sveta izgrađene na jednom univerzalnom i dijamantskom temelju sveg našeg znanja - na neposrednom iskustvu. Svi učitelji su videli Boga, svi su videli svoju sopstvenu dušu, svoju budućnost, videli su svoju večitost i propovedali to što su videli. Samo postoji sledeća razlika u tome što je većina religija, naročito u modernim vremenima, iznosila čudnu tvrdnju to jest polagala naročito pravo na nemogućnost tih iskustva i danas,  a da su ona samo bila moguća nekolicini ljudi koji su bili prvi osnivači religija čija imena one nose do danas. U sadašnjem vremenu njihova iskustva su zastarela i nisu korisna zato što sada moramo primati religiju kao neko ubeđenje. Ja to uopšte ne priznajem. Ako je u ovom svetu postojalo jedno iskustvo u bilo kojoj grani saznanja, apsoluno sledi da je to iskustvo bilo moguće milion puta i ponavljaće se večito. Jednolikost i sklad strogi su i nepopustljivi zakoni prirode. Što se jednom dogodilo može se uvek dogoditi.

Zbog toka učitelji u joga nauci izjavljuju da religija nije zasnovana samo na iskustvu iz drevnih vremena, nego da ni jedan čovek ne može da bude religiozan dok sam ne ostvari isto opažanje. Joga je nauka koja nas uči kako da ostvarimo to opažanje, da dobijemo tu percepciju. Nije od velike koristi da se govori o religiji ako je čovek ne oseti. Zašto postoje tolike smetnje, toliko borbe i svađa u ime Boga? U ime Boga više je bilo krvoprolića nego radi bilo kog drugog uzroka, jer nikada ljudi nisu išli do izvora, zadovoljavali su se samo da pruže mentalni pristanak običajima svojih predaka i od drugih su tražili da čine isto. Kakvo pravo ima čovek da kaže kako ima dušu ako je ne oseća, ili da Bog postoji, ako ga ne vidi? Ako Bog postoji moramo ga videti, ako postoji duša moramo je opažati inače bolje je ne verovati. Bolje je biti otvoren i iskren ateista nego licemer. Učeni ljudi imaju moderno gledište, s jedne strane, da su religija, metafizika kao i svako traženje Najvišeg Bića uzaludni i ništavni, a  poluobrazovani ljudi imaju gledište da su te stvari stvorene bez osnove i da se jedina njihova vrednost sastoji iz činjenice da imaju motivišuću i pokretačku snagu da svetu čine dobro. Ako veruju u Boga ljudi mogu postati dobri i moralni i tako predstavljaju dobre građane. Ne možemo ih okriviti što imaju takvo mišljenje jer vidimo da se sva učenja tih ljudi jednostavno sastoje u tome da veruju u prazne reči, koje su bez suštine. Od njih se traži da žive na rečima. Mogu li ti da čine? Ako mogu, ja neću imati ni najmanju želju za ljudskom prirodom. Čovek želi istinu, želi da sam iskusi istinu. Kada je shvati i ostvari, oseti u nutrini svog srca, samo onda kažu Vede, iščeznuće sve sumnje, odagnaće se sva tama i ispraviće se sve nepoštenje.

_,,O vi, besmrtna deco, čak i vi što živite u najvišoj sferi, postoji izlaz iz ove tame. Otkriven je put opažanjem Njega koji je izvan tame. On je jedini put^,,.