Praktične lekcije u jogi

IZ PREDGOVORA

Knjiga je naslovljena – ‘Praktične lekcije u jogi', sastoji se od dvanaest lakih i interesantnih lekcija. Prva lekcija se bavi Jogom i njenim ciljevima. Druga lekcija izlaže joga Sadhanu ili praksu joge i sadrži jasan i razumljiv opis četiri važne staze, naime Karma Jogu, Bhakti Jogu, Rađa Jogu i Đnana Jogu. Čovek može lako da odabere za sebe stazu prema svom ukusu, temperamentu i sposobnosti, uz pomoć pažljivog izučavanja ovih lekcija. Čvrsto verujem da niko ko želi da postane savršeni Jogi, ne može da ostvari svoju želju, ako ne započne svoju joga praksu sa karma Jogom ili delanjem radi delanja, bez ideje o posredovanju i bez očekivanja plodova svog delanja. Ja ću takođe dodati deo teksta o drugim različitim oblicima joge kao što su Hatha Joga, Mantra Joga i Kundalini Joga.

U trećoj lekciji o Joga disciplini ja ukratko sam jasno izložio da je praksa Joge ukorenjena u negovanju vrlina i iskorenjivanju negativnih osobina, a isto tako sam potanko izložio koje bi vrline bilo neophodno negovati, a koje mane treba iskoreniti, i pomoću kojih sredstava.

Jogijski način ishrane je sadržaj četvrte lekcije. Trebalo bi jasno imati na umu da je um sačinjen od finih čestica hrane koju mi uzimamo, i da smo mi ono što jedemo. Ako student joge koji je novajlija, želi da dobije snažnu, sigurnu i čvrstu osnovu u svojim vežbama, on treba paziti da jede samo takvu hranu koja doprinosi njegovom duhovnom napretku i progresu, a da svu drugu izbegava. Lista različitih artikala u ishrani, preporučenih i zabranjenih, takođe je data.

U petoj lekciji svu svoju pažnju sam posvetio sakupljanju različitih prepreka na aspirantovom putu i na različita sredstva za njihovo prevazilaženje. Jako savetujem studente da čitaju i ponavljaju ovu lekciju mnogo puta u nameri da u trenutku iskušenja mogu biti opomenuti.

Zatim sam se u šestoj lekciji bavio sa joga asanama ili joga položajima. Za onog ko hoće biti jogi, apsolutno je neophodno da održava čvrsto, snažno telo i um, da bi postigao uspeh u svojim poduhvatima, a da bi mogao postići ovaj cilj, određene su mnoge jednostavne i lake vežbe, telesne i sledstveno mentalne.

Sedma lekcija se bavi Panajamom ili kontrolom disanja. Jednostavne i praktične vežbe su određene za usklađivanje i kontrolu disanja, koje će u krajnjem rezultirati u kontroli uma. Ove vežbe kontrole disanja nisu samo za poboljšanje snage i kontrole uma, već su one isto tako suštinski deo osiguranja čvrstog tela. Studenti Pranajame koji dostignu savršenstvo u tome imaće različite duševne moći.

Regulisanje disanja i kontrola uma vode do koncentracije. Stoga je koncentracija sadržaj sledeće lekcije. Iscrpno sam se bavio prirodom uma i metodima pomoću kojih on može biti kontrolisan.

Deveta lekcija se bavi meditacijom, jer plod koncentracije jeste meditacija. Opisano je mnoštvo jednostavnih i interesantnih vežbi. Plod meditacije je Samadhi, a ovo čini sadržaj sledeće lekcije. Samadhi je nadsvesno stanje, gde jogi stiče nadintuitivno i nadčulno znanje i nadčulno blaženstvo. U Samadhiju je jogi u zajedništvu sa Gospodom i uživa apsolutnu nezavisnost. Sada je on dostigao cilj.