Sankhija-joga

ПРЕГЛЕД  УЧЕЊА

санкхија-јоге

 Стих 1.Трагалац. Истине се налази у стању напетости, јер не види решење основних проблема живота

Стихови 2,3.Са становишта Божанског. проблеми не постоје. Нечистоћа засењује достојанство онога што природно припада живату.

Стихови 4-9.Та се тврдња о природи живота чини безначајном некоме ко јасно зна да проблеми постоје у основи појединачног и друштвеног живота. Као практичан човек, он не жели бити за њих слеп.

Стихови 10-38.Њему долази учење које даје увид у живот. Постоје два вида живота, променљиво тело и непроменљиво јаство чија је права природа апсолутни битак. Док се битак не оствари, живот је без стабилног темеља и заснива се једино на основним проблемима постојања, иако може бити у складу са свемогућом Природом и силом еволуције. Знање о јаству и битку доноси уравнотеженост духа.

Стихови 39-44.Уравнотеженост постаје трајна стицањем апсолутне свести: дух стиче апсолутну свест природно и лако, али је човек који је утонуо у чулна уживања, не примећује.

Стихови 45-48.Техника почива у томе да се духу омогући природно стизање до апсолутне свести, да би се, након што се упозна с пуноћом живота, позабавио деловањем.

Стихови 49-52.Предности су у побољшаном учинку и већем успеху у свим пољима живота, растерећењу од проблема и потпуном ослобођењу од везаности.

Стихови 53-72.Опис живота утврђеног у уравнотежености и упозорење да се очува то благословљено стање у божанској свести.

 САНКХИЈА-ЈОГА

Овај текст је душа Бхагавад-гите, док су сви други које садржи њено тело. Нада и испуњење су благослови овог величанственог текста. Оно даје непосредан пут до смиреног, енергичног и успешног живота у свету, заједно са духовном утехом и слободом од везаности.

Текст тумачи Брахма видју у свој њеној целовитости - мудрост апсолута у свом теоретском и практичном виду - и чини средишну идеју теме Бхагавад-гите. Оно садржи семе идеја које се развијају у следећим деловима.

Истовремено је овај део Бхагавад-Гите самодовољан. Оно је само по себи довољно снажно да уздигне било чији дух, без обзира на како ниском нивоу био. Оно приказује потпуну филозофију живота, почињући од стања трагаоца а завршавајући у стању испуњења.

Мисао првог поглавља Гите се наставља у првим деловима овог текста. Потенцијална снага која је у основи Арђуниног стања напетости налази испуњење у океану вечне мудрости Господа Кришне.

Арђунино стање, које је надахнуло Господа Кришну да разоткрије тајну мудрост обједињеног живота оцртава се на почетку поглавља, а кључ те мудрости разоткрива 45. стих.