Vigyan Bhairav Tantra – 112 Shivinih tehnika - knjiga prva

  • Autor: Osho Rajneesh
  • Izdavač: TrikonA
  • ISBN:
  • Godina izdanja: 2016
  • Broj strana: 500
  • Povez: mek
  • Pismo: latinica
  • Akcija: 0
Cena: 1500 RSD Ubaci u korpu

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – 112 Shivinih tehnika - KNJIGA PRVA

Vigyan Bhairav Tantra, Vol 1; Chapters 1-20, pages 1-291

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA DRUGA

Vigyan Bhairav Tantra, Vol 1; Chapters 21-40, pages 292-572

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA TREĆA

Vigyan Bhairav Tantra, Vol 2; Chapters 1-20, pages 1-277

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA ČETVRTA

Vigyan Bhairav Tantra, Vol 2; Chapters 21-40, pages 278-543

***

VIGYAN BHAIRAV TANTRA – KNJIGA PRVA

Govori održani od 01/10/72 pm to 01/03/73 pm

Poglavlje 1

SVET TANTRE

1. oktobar 1972. posle podne u Bombaju – Woodlands

Sutra:

Devi pita:

O Šiva,

kakva je tvoja realnost?

Kakav je ovaj čudom-ispunjen univerzum?

Šta sačinjava i određuje seme?

Ko centrira univerzalni točak?

Kakav je ovaj život izvan oblika koji prožima oblike?

Kako možemo potpuno ući u njega,

izvan prostora i vremena, imena i opisa?

Ukloni moje sumnje!

Počinjemo s nekoliko uvodnih pojedinosti. Prvo, reči Vigyana Bhairavya Tantra nisu intelektualne, one nisu filozofske. One ne označavaju učenje, ne daju principe. One se bave metodom, bave se tehnikom – uopšte se na bave principima. Reč tantra označava tehniku, metodu, stazu. Dakle one nisu filozofske – zapazite to. Ne objašnjavaju „zašto“ se stvari dešavaju, bave se time „kako“ se stvari događaju, bave se sa „na koji način.“ Ne bave se sa istinom, već sa tim kako istina može da se postigne.

Tantra“ znači tehnika. Tako da je ova rasprava naučna rasprava. Nauka nije zainteresovana za „zašto,“ nauka se odnosi na „kako.“ To je osnovna razlika između filozofije i nauke. Filozofija pita, „zašto je ova egzistencija...?“, a nauka pita „kako je ova egzistencija...?“ Onog momenta kada postavite pitanje, „kako?“ postaje važna metoda, tehnika. Teorije postaju beznačajne; iskustvo postaje središte.

Tantra je nauka, tantra nije filozofija. Da razumete filozofiju lako je, jer se zahteva samo intelekt. Ako možete razumeti jezik, ako možete razumeti koncept, možete razumeti filozofiju. Ne treba vam promena; vi ne zahtevate preobražaj. Kakvi jeste, vi možete razumeti filozofiju – ali ne i tantru.

Vama će trebati promena... to jest, mutacija. Ukoliko vi ne budete drugačiji, tantra se ne može razumeti, jer tantra nije intelektualna tvrdnja, to je jedno iskustvo. Dok vi niste prijemljivi, spremni, osetljivi prema iskustvu, ono vam neće doći.

Filozofija se bavi s umom. Vaša glava je dovoljna; ne zahteva se vaša celovitost. Tantri ste potrebni u vašoj totalnosti. To je dublji izazov. Vi ćete morati da budete u celini. To nije fragmentarno. Zahteva se drugačiji pristup, drugačiji odnos, drugačiji um da to prihvati. Zbog ovoga, Devi postavlja očevidno filozofska pitanja. Tantra započinje s Devinim pitanjima. Svih pitanja se može latiti filozofski.

Zaista, svakog pitanja se možete latiti na dva načina; filozofski ili totalno, intelektualno ili egzistencijalno. Na primer, ako neko pita „šta je ljubav?“ možete se toga latiti intelektualno, možete raspravljati, možete ponuditi teorije, možete dokazivati određene hipoteze. Možete stvoriti sistem, dogmu – a da možda uopšte niste upoznali ljubav.

Da biste stvorili dogmu ili doktrinu, iskustvo nije potrebno. Zaista, nasuprot tome, što manje znate bolje je, jer onda možete predložiti sistem bez oklevanja, bez ustručavanja. Samo slep čovek može lako definisati šta je svetlost. Kada ne znate vi ste drski, odlučni. Ne znanje je uvek drsko i odlučno; znanje se usteže, okleva. Što više znate, više osećate da se tlo pod vama topi i gubi. Što više znate, više osećate kako ste neznalica. A oni koji su zaista mudri, oni postaju neznalice. Oni postaju jednostavni kao deca, ili jednostavni kao idioti.

Što manje znate, bolje. Da biste bili filozofski, da budete dogmatski, da budete doktrinarni – to je lako. Vrlo je lako da se latite problema intelektualno. Ali da se latite problema egzistencijalno – ne samo da mislite o njemu, nego da ga proživite skroz, da prođete kroz njega, da dozvolite sebi da kroz njega budete preobraženi – jeste teško. To znači, da bi znao ljubav čovek mora da bude u ljubavi. To je opasno jer vi nećete ostati isti. Iskustvo će vas promeniti. Onog momenta kada uđete u ljubav, ulazite u drugačiju osobu. A kada izađete van, nećete moći da prepoznate svoje staro lice; ono neće pripadati vama. Diskontinuitet, prekid će se dogoditi. Sada postoji praznina, procep; stari čovek umire i novi dolazi. To je ono što se znalo kao ponovno rođenje – biti dva puta rođen.

Tantra je nefilozofska i egzistencijalna. Stoga naravno Devi postavlja pitanja koja izgledaju da su filozofska, ali Shiva neće na njih odgovoriti na taj način. Stoga je bolje razumeti to u početku; inače ćete biti zbunjeni, jer Shiva neće odgovoriti ni na jedno jedino pitanje. Na sva pitanja koja Devi postavlja, Shiva uopšte neće odgovarati. Ali još uvek on odgovara! I zaista, samo ih je on odgovorio i niko drugi – ali na različitoj, na drugačijoj ravni.

Devi pita: „Kakva je tvoja realnost, moj gospode?“ On neće odgovoriti na to. Nasuprot tome, on će dati tehniku. A ako Devi prođe kroz ovu tehniku, ona će znati. Dakle odgovor je okolišan, nije direktan. On neće dati odgovor „ko sam ja.“ On će dati tehniku – izvodite tehniku i vi ćete znati.

Za tantru, delovanje je saznavanje, nema drugog saznavanja. Dok ne uradite nešto, dok ne promenite, dok nemate drugačiju perspektivu da gledate na to, da gledate sa tim, dok se ne premestite u jednu sasvim drugačiju dimenziju nego što je intelekt, nema odgovora. Odgovori se mogu dati – oni su svi laži. Vi postavite pitanje i filozofija vam da izvestan odgovor. To vas zadovoljava, ili vas ne zadovoljava. Ako vas zadovoljava, vi postajete preobraćeni u filozofiju, ali ostajete isti. To vas ne zadovoljava, nastavljate da tragate za nekom drugom filozofijom u koju ćete biti preobraćeni. Ali ostajete isti; uopšte niste dodirnuti, niste promenjeni.

Dakle bilo da ste hindu, mohamedanac ili hrišćanin isto je. Samo reči se razlikuju, ili odeća. Čovek koji ide u crkvu ili hram ili u džamiju isti je čovek. Samo se lica razlikuju, oni su lažna lica, oni su maske. Iza maske vi nalazite istog čoveka – istu ljutnju, istu agresiju, isto nasilje, istu zavist, istu požudu – sve je isto. Da li se mohamedanska seksualnost razlikuje od hindu seksualnosti? Da li se hrišćansko nasilje razlikuje od hindu nasilja? Ono je isto! Realnost ostaje ista; samo se odeća razlikuje.

Tantra se ne bavi sa vašom odećom, tantra je zainteresovana za vas. Ako postavite pitanje, ono pokazuje gde ste. Ono takođe pokazuje, gde god da ste, da vi ne možete videti; zbog toga postoji pitanje. Slep čovek pita, „kakvo je svetlo, šta je ono?“ Filozofija će početi da odgovara kakvo je svetlo. Tantra će znati samo ovo: Ako čovek pita „šta je svetlost?“ to pokazuje samo da je on slep. Tantra će početi da deluje na čoveka, da menja čoveka, tako da on može videti. Tantra neće reći kakva je svetlost. Tantra će vam reći kako da dostignete uvid, kako da postignete viđenje, kako da postignete viziju. Kada viđenje postoji, odgovor će biti dat. Tantra vam neće dati odgovor; tantra će vam dati tehniku da postignete odgovor. Dakle, ovaj odgovor neće biti intelektualni. Ako kažete nešto o svetlu slepom čoveku, to je intelektualno. Ako slep čovek postane sam sposoban da vidi, to je egzistencijalno. To je ono šta mislim kada kažem da je tantra egzistencijalna. Dakle Shiva neće odgovarati na Devina pitanja, a i pored toga, će odgovoriti – to je prva stvar.

Druga stvar; ovo je drugačija vrsta jezika. Morate nešto znati o tome pre nego što uđemo u to. Svi tantrički spisi su dijalozi između Shive i Devi. Devi pita, a Shiva odgovara. Svi tantrički spisi započinju na taj način. Zašto? Zašto se koristi taj metod? To je vrlo važno. To nije dijalog između učitelja i učenika, to je dijalog između dvoje ljubavnika. A tantra označava kroz njega vrlo značajnu stvar; da se dublja učenja ne mogu predati dok nema ljubavi između dvoje – između učenika i majstora. Učenik i majstor moraju postati ljubavnici. Samo onda može biti izraženo više, ono iznad.

Dakle to je jezik ljubavi; učenik mora da bude u jednom stavu ljubavi. Ali ne samo to, jer prijatelji mogu biti ljubavnici. Tantra kaže, učenik se kreće kao prijemljivost, tako da učenik mora biti u ženskoj prijemljivosti; samo onda je nešto moguće. Nije nužno da budete žena da biste bili učenik, ali treba da budete u ženskom stavu prijemljivosti. Kada Devi pita, to znači tada žensko stanovište pita. Zašto se stavlja akcenat na ženskom stavu?

Muškarac i žena nisu samo fizički različiti, oni su i psihološki različiti. Pol nije jedino različit u telu; ima takođe razlike i u psihologiji. Ženski um označava prijemljivost – totalnu prijemljivost, predanost, ljubav. Učeniku je potrebna ženska psihologija; inače neće moći da uči. Možete pitati, ali ako niste otvoreni, onda vam se ne može odgovoriti. Možete postaviti pitanje, a da još ostanete zatvoreni. Onda odgovor ne može da prodre u vas. Vaša vrata su zatvorena; vi ste mrtvi. Niste otvoreni.

Ženska prijemljivost označava prijemljivost u unutrašnjoj dubini nalik materici, tako da možete primiti. A ne samo to mnogo više je time obuhvaćeno. Žena ne samo da prima nešto, onog momenta kada primi to, to postaje deo njenog tela. Primljeno je dete. Ono nije strano, ono nije tuđe. Ono je apsorbovano. Sada dete neće živeti kao nešto dodato majci, već baš kao njen deo, biće baš kao majka. A dete se samo ne prima; žensko telo postaje kreativno; dete počinje da raste.

Učeniku treba prijemljivost nalik materici. Šta god da se primi ne treba da se sakuplja kao mrtvo znanje. To mora da raste u vama; to mora da postane krv i kosti u vama. To odmah mora da postane deo. To mora da raste! Ovaj rast će vas menjati, preobraziće vas – preobraziće primaoca. Zbog toga tantra koristi ovaj izum. Svaki spis započinje pitanjem Devi, a Shiva odgovara na njega. Devi je Shivina pratilja, njegov ženski deo.

Joj jedna stvar više... Sadašnja moderna psihologija, posebno dubinska psihologija, kaže da je čovek i muškarac i žena, oboje. Niko nije samo muškarac, i niko nije samo žena; svako ima karakteristike oba pola. Oba pola su tu. Ovo je tek vrlo nedavno istraživanje na Zapadu, međutim, a za tantru je to hiljadama godina bio jedan od najosnovnijih principa. Mora da ste videli neke Shivine slike kao ardhanarishhwara – na kojima je pola muškarac, pola žena. Ne postoji drugi sličan koncept u celoj ljudskoj istoriji. Shiva je slikan pola kao muškarac, a pola kao žena.

Stoga Devi nije samo supruga, ona je Shivina druga polovina. I dok učenik ne postane druga polovina majstora, nemoguće je preneti viša učenja, tajne metode. Kada postanete jedno s majstorom – tako totalno jedno, tako duboko jedno – nema rasprave, nema logike, nema rasuđivanja. Učenik jednostavno apsorbuje; on postaje materica. Tako onda učenje počinje da raste u vama i menja vas.

Zbog toga je tantra napisana jezikom ljubavi. Nešto takođe mora da se shvati o ljubavnom jeziku. Postoje dve vrste jezika; logični jezik i jezik ljubavi. Postoji osnovna razlika između te dve vrste jezika.

Logični jezik je agresivan, polemički, nasilan. Ako koristim jezik logike postajem agresivan prema vašem umu. Tako pokušam da vas ubedim, da vas preobratim, da vas učinim lutkom. Moj dokaz je „ispravan“ a vi „niste u pravu.“ Logični jezik je egocentričan; „Ja sam u pravu, a vi niste, stoga ja moram dokazati da sam u pravu a da vi grešite.“ Ja se ne zanimam za vas, interesuje me moj ego. Moj ego je uvek u „pravu.“

Ljubavni jezik je sasvim drugačiji. Ja nisam zaiteresovan za svoj ego; mene interesujete vi. Nisam zainteresovan da dokažem nešto, da ojačam svoj ego. Zainteresovan sam da vam pomognem. To je saosećanje da vam pomognem da rastete, da vam pomognem da se preobrazite, da vam pomognem da budete ponovo rođeni.

Drugo, logika će uvek biti intelektualna. Koncepti i principi će biti značajni; rasprave će biti značajne. S jezikom ljubavi, ono šta se kaže nije tako važno; više je važan način kako je rečeno. Sadržalac je važan, reč nije važna; sadržaj, poruka je više važna. To je govor od srca-do-srca, nije diskusija od uma-do-uma. To nije debata, to je opštenje.

Dakle ovo je retko; Devi sedi u Shivinom krilu i pita, a Shiva odgovara. To je ljubavni dijalog – nije sukob, kao da Shiva govori sebi. Čemu ovaj naglasak na ljubavi – na jeziku ljubavi? Jer ako ste u ljubavi sa svojim majstorom, onda se čitav gestalt menja; to postaje različito. Onda vi ne čujete njegove reči. Onda ga vi upijate. Onda su reči nevažne. Zaista, tišina između reči postaje više naglašena. Šta on govori može da bude značajno, ili može da ne bude značajno... ali su to njegove oči, njegovi pokreti, njegovo saosećanje, njegova ljubav. Zbog toga tantra ima nepromenljiv izum, ima strukturu. Svaki spis ili svaka rasprava započinje sa pitanjem Devi i odgovorom Shive. Nikakvog dokazivanja neće biti, nikakvog rasipanja reči. Ima samo vrlo jednostavnih iskaza činjenica, telegrafskih poruka bez namere da ubede, već samo da saopšte.

Ako sretnete Shivu s pitanjem a sa zatvorenim ste umom, on vam neće odgovoriti na ovaj način. Prvo vaša zatvorenost mora da se prekine. Onda će on morati da bude agresivan. Onda vaše predrasude, pa vaša predubeđenja mora da se unište. Dok ne budete potpuno obrisali svoju prošlost, ništa vam se ne može dati. Inače ovo nije tako sa njegovom pratiljom Devi; kod Devi ne postoji prošlost.

Zapamtite, kada ste u dubokoj ljubavi vaš um prestaje da postoji. Ne postoj prošlost; samo sadašnji momenat postaje sve. Kada ste u ljubavi sadašnjost je jedino vreme, sada je sve – nema prošlosti nema budućnosti. Tako je Devi baš otvorena. Nema odbrane – ništa da bude brisano, ništa da bude uništeno. Tlo je spremno, samo seme treba da bude ispušteno. Tlo nije samo spremno, već je gostoljubivo, prijemljivo, traži da bude oplođeno.

Dakle sve ove izreke o kojima ćemo diskutovati biće telegrafske. One su upravo sutre, a svaka sutra, svaka Shivina telegrafska poruka vredna je kao Veda, kao Biblija, kao Koran. Svaka pojedina rečenica može da postane osnova velikog spisa. Spisi su logični – vi morate da predlažete, branite, dokazujete. Ovde nema rasprave, samo jednostavne tvrdnje o ljubavi.

Treće, same reči vigyana bhairava tantra označavaju tehniku odlaženja izvan svesti. Vigyana znači svest, bhairava označava stanje koje je izvan i iznad svesti, a tantra znači metod; metod odlaženja s one strane svesti. Ovo je vrhovno učenje – bez ikakvog učenja.

Mi smo nesvesni, dakle sve religiozne tehnike se bave s time kako da se ode s one strane nesvesnosti, kako da se bude svestan. Na primer, Krisnamurti, zen, oni su takođe zainteresovani za to, kako da stvore više svesnosti, jer smo mi nesvesni. Dakle kako da se bude više svestan, pažljiv i budan? Od nesvesnosti, kako da se kreće prema svesnosti?

Međutim tantra kaže da je ovo dualnost – nesvesno i svesno. Ako se krećete od nesvesnosti prema svesnosti, vi se krećete od jedne dualnosti do druge. Pomaknite se izvan obe! Dok se ne pomaknete s one strane obe, nikada ne možete dospeti do krajnjeg i najvišeg, stoga ne budite ni nesvesni ni svesni; upravo idite s one strane, samo budite. Budite niti svesni niti nesvesni – upravo budite! Ovo je odlaženje izvan yoge, odlaženje izvan zena, odlaženje izvan svih učenja.

Vigyana“ znači svest, a „bhairava“ je specifičan izraz, tantrički izraz za onoga ko je otišao izvan, s one strane. Zbog toga je Shiva poznat kao Bhairava, a Devi je poznata kao Bhairavi – oni koji su otišli izvan dualnosti.

U našem iskustvu samo ljubav može dati letimično sagledavanje, uvid. Zbog toga ljubav postaje baš osnovni izum za saopštavanje tantričke mudrosti. U našem iskustvu možemo reći da je samo ljubav nešto što ide izvan dualnosti. Kada su dve osobe u ljubavi, što su dublje u ljubavi, manje i manje su dvoje, a više i više postaju jedno. I dolazi tačka, dostiže se vrhunac kada su samo oni na izgled dvoje. Unutrašnje oni su jedno; dualnost je trenscendirana.

Samo u ovom smislu postaje značajna Jesus-ova izreka da „Bog jeste ljubav,“ a na drugi način nije. U našem iskustvu ljubav je najbliža Bogu. Nije to da Bog voli, kako to stalno hrišćani interpretiraju – da Bog ima očinsku ljubav za vas. Besmislica! „Bog jeste ljubav,“ to je tantrička tvrdnja. To znači da je ljubav jedina realnost u našem iskustvu koje doseže najbliže do Boga, do božanskog. Zašto? Jer u ljubavi se oseća jedinstvo. Tela ostaju dva, ali nešto izvan tela se stapa i postaje jedno.

Zbog toga ima toliko mnogo čežnje za seksom. Prava čežnja je za jedinstvom, ali to jedinstvo nije seksualno. U seksu tela imaju samo varljivo osećanje postajanja jednim, ali ona nisu jedno, ona su samo spojena zajedno. Inače za jedan momenat dva tela zaboravljaju sebe jedno u drugom, i određeno stvarno fizičko jedinstvo se oseti. Ova čežnja nije loša, ali zaustaviti se na njoj jeste opasno. Ova čežnja pokazuje dublji motiv da se oseti jedinstvo.

U ljubavi, na višoj ravni, unutrašnji čovek se kreće, utapa se u drugog, i postoji osećanje jedinstva. Dualnost je gubi. Samo u ovoj ne-dualnoj ljubavi možemo mi letimično uvideti kakvo je bhairava stanje. Možemo reći da je bhairava stanje apsolutna ljubav bez povratka natrag, s vrhunca ljubavi ne postoji povratak natrag. To je ostajanje na vrhu.

Mi smo načinili Shivino boravište na Kailashu. To je jednostavno simbolično; to je najviši vrh, najsvetiji vrh. Mi smo načinili Shivino prebivalište. Možemo otići tamo, ali moramo sići dole, to ne može biti naše boravište. Možemo otići na hodočašće. To je teerthyatra – hodočašće, putovanje. Možemo dotaći najviši vrh za jedan trenutak; onda ćemo morati da se vratimo natrag.

U ljubavi se ovo sveto hodočašće dešava, ali ne za sve jer gotovo se niko ne kreće izvan ili iznad seksa. Stoga mi produžavamo da živimo u dolini, tamnoj dolini. Ponekad se neko kreće do vrha ljubavi, ali onda on pada natrag jer (biti na vrhu) je takav osećaj vrtoglavice. To je tako visoko a vi ste tako nisko, pa je tako teško živeti tamo. Oni koji su voleli, oni znaju kako je teško to da se bude konstantno u ljubavi. Čovek mora da se vraća stalno natrag. To je Shivino boravište. On živi tamo; to je njegov dom.

Bhairava živi u ljubavi; to je njegovo boravište. Kada kažem da je njegovo boravište, mislim da sada on nije čak ni svestan ljubavi – jer ako vi živite na Kailashu, nećete biti svesni da je ovo Kailash, da je ovo vrh. Vrh postaje ravnica. Shiva nije svestan ljubavi. Mi smo svesni ljubavi jer živimo u nemanju ljubavi (u ne-ljubavi). I zbog kontrasta mi osećamo ljubav. Shiva jeste ljubav. Bhairava stanje znači da je čovek postao ljubav, ne voljenje; čovek je postao ljubav, čovek živi na vrhu. Vrh je postao njegovo boravište.

Kako da se učini ovaj najviši vrh mogućim; izvan dualnosti, izvan nesvesnog, izvan svesnog, izvan tela i izvan duše, izvan tela i izvan takozvane mokshe – s one strane oslobođenja? Kako dosegnuti ovaj vrh? Tehnika je tantra. Inače tantra je čista tehnika, stoga biće teško da se razume. Dozvolite nam prvo da razumemo pitanje, šta Devi pita.

Oh Shiva, kakva je tvoja realnost? Čemu ovo pitanje? Vi takođe možete postaviti ovo pitanje, ali ono neće nositi isto značenje. Stoga pokušajmo da razumemo zašto Devi pita, kakva je tvoja realnost? Devi je u snažnoj ljubavi. Kada ste u jakoj ljubavi, po prvi put vi susrećete unutrašnju realnost. Onda Shiva nije forma, onda Shiva nije telo. Kada ste u ljubavi, telo voljenog otpada, iščezava. Oblika više nema i bezoblično se otkriva. Vi se suočavate s ponorom. Zbog toga se mi toliko bojimo ljubavi. Možemo se suočiti s telom, možemo se suočiti s licem, možemo se suočiti s formom, ali se bojimo od suočavanja s ponorom.

Ako nekoga volite, ako ste u pravoj ljubavi, njegovo telo će obavezno da nestane. U nekim momentima vrhunca, vrha, oblik će se rastvoriti, i kroz voljenog ćete ući u bezoblično. Zbog toga se plašimo – to je propadanje u ponor bez dna. Tako da ovo pitanje nije jedostavna radoznalost; Oh Shiva, kakva je tvoja realnost?

Mora da se Devi zaljubila u oblik. Stvari započinju na taj način. Mora da je volela ovog čoveka kao čoveka, a sada kada je ljubav stasala, kada je ljubav procvetala, ovaj muškarac je iščezao. On je postao bezobličan. Sada on ne može da se nađe nigde. Oh Shiva, kakva je tvoja realnost? Ovo pitanje je postavljeno u vrlo jakom ljubavnom trenutku. A kada su pitanja postavljena, ona postaju drugačija, saobrazno umu u kome su postavljena.

Stoga stvorite situaciju, milje pitanja u vašem umu. Devi mora da je bila na gubitku – Shiva je nestao. Kada ljubav dosegne vrhunac, ljubavnik iščezava. Zašto se ovo dešava? Ovo se dešava zbog realnosti, svako je bezobličan. Vi niste telo. Krećete se kao telo, živite kao telo, ali vi niste telo. Kada vidimo nekoga iz spoljašnosti, on je telo. Ljubav prodire unutra. Onda ne vidimo osobu iz spoljašnosti. Ljubav može videti osobu kao što osoba može videti sebe iznutra. Onda oblik iščezava.

Zen monah, Rinzai, postigao je prosvetljenje, i prva stvar koju je pitao bila je: „Gde je moje telo? Gde je otišlo moje telo?“ I počeo je da istražuje. Pozvao je učenike i rekao: „Idite i nađite gde je moje telo. Izgubio sam moje telo.“

Ušao je u bezoblično. Vi ste takođe bezoblična egzistencija, ali vi ne znate sebe direktno, nego iz očiju drugih. Vi znate kroz ogledalo. Ponekad, dok gledate u ogledalo, zatvorite svoje oči i onda mislite, meditirate; ako ne bi bilo ogledala, kako biste znali svoje lice? Da nema ogledala, ne bi bilo ni lica. Vi nemate lice; ogledala vam daju lica. Zamislite svet u kome nema ogledala. Vi ste sami – uopšte nema ogledala, čak ni očiju drugih koje rade kao ogledala. Sami ste na usamljenom ostrvu, ništa ne može da vas reflektuje. Hoćete li onda imati ikakvo lice? Ili hoćete li imati neko telo? Ne možete imati telo. Uopšte ne možete imati telo. Mi znamo sebe kroz oči drugih, a drugi samo mogu znati spoljašnji oblik. Zbog toga mi postajemo identifikovani s njim.

Drugi zen mistik, Hui-Hai je imao običaj da kaže učenicima, „Kada ste izgubili svoju glavu meditirajući, dođite odmah kod mene. Kada gubite svoju glavu, dođite odmah kod mene. Kada počnete da 9sećate da nema glave, ne plašite se, dođite odmah kod mene. To je pravi momenat. Sada nečemu možete biti naučeni.“ S glavom, nikakvo učenje nije moguće. Glava uvek dolazi između.

Devi puta Shivu, Oh Shiva, šta je tvoje realnost? - ko si ti? Oblik je iščezao; otuda pitanje. U ljubavi vi ulazite u drugoga kao njega samog. To ne odgovarate vi. Vi postajete jedno, i po prvi put vi znate neki ambis – bezoblično prisustvo.

Zbog toga stolećima bez prekida, stolećima i stolećima, nismo pravili nikakve skulpture, nikakve slike Shive. Samo smo pravili shivalingu – simbol. Shivalinga je samo bezoblična forma. Kada volite nekoga, kada uđete u nekoga, on postaje baš sjajno prisustvo. Shivalinga je upravo sjajno prisustvo, baš upravo aura svetla.

Zbog toga Devi pita, šta je tvoja stvarnost?