Svet je samo san

Živeo sam sa Paramhansa Joganandom kao njegov učenik tokom poslednje tri i po godine njegovog života. Posle godinu i po dana počeo je da me podstiče da beležim sve što je govorio tokom informativnih razgovora. Bili smo u njegovom ašramu u pustinji, gde je završavao svoje komentare Bhagavad Gite.

Prvo sam se našao u poteškoćama. Nisam poznavao stenografiju i svoj nečitak rukopis jedva da sam i sam mogao da dešifrujem. Učitelj, koji je bio veran svom učenju, da čovek mora da se uredsredi na svetlo, umesto na tamu, nije obraćao pažnju na takve beznačajne nedostatke. Ohrabrivao me je i dalje, govoreći:

”Ne govorim često s nivoa gjane.”

Najčešće je njegova priroda nalazila izraz u božanskoj ljubavi. Moj entuzijazam je porastao kada sam shvatio da nikada do tada nigde nisam mogao, tako jasno i uverljivo, da pročitam o tako dubokom učenju. Tokom sledećih godina, za vreme razgovora s monasima ili posetiocima rekao bi mi:

”Zapiši to!”

Ponekad, dok bi objašnjavao, dodao bi:

”Nikada pre to nisam rekao.”

Svojim rukopisom nisam moga da se nadam da ću moći da održim korak s njim. Kako su prolazile nedelje, otkrio sam da mi je preneo poseban blagoslov. Bio sam u stanju da čujem njegov glas i posle izgovaranja reči, koje bi ostale u mom umu.

Toliko je bio delotvoran njegov blagoslov da sam posle u Indiji, godinama bio u stanju da se setim reči, čak i celih rečenica, koje je on izgovorio na hindu ili bengalskom jeziku, a koji su mi bili nepoznati za vreme njegovog života.

Čak i danas, sećanje na njegove reči i glas jasno odjekuje u mom umu. To su reči bogate mudrošću, božanskom ljubavlju i puninom duhovne snage često kombinovane s prijatnim smislom za humor. Njegove konverzacije su bile prožete pričicama koje su sadržale iskričave metafore i pružale najdublji uvid u sve nivoe realnosti, kako ljudske tako i božanske, koje nikada nisam imao prilike da čujem, niti takav veliki blagoslov da iskusim.

 Krijananda

 
UVODNA NAPOMENA

 

Papamhansa znači ”najviši labud”. To je najviša duhovna titula u hinduističkoj religiji, a njeni koreni potiču iz starog tradicionalnog predanja.

Kao što se labud oseća kao kod kuće i na kopnu i u vodi, tako je i pravi mudrac ili paramhansa blizak podjednako i području materije kao i području Duha.

U skladu s Indijskom tradicijom, labud je takođe sposoban da odvoji mleko od vode. To verovatno znači da labud u svom kljunu izlučuje supstancu koja zgušnjava mleko, pa tako odvaja skutu od vrhnja. Bez obzira na biološke činjenice, labud je u Indiji simbol sposobnosti samo-realizovanog učitelja da razdvoji čvrstu supstancu istine od nestvarne iluzije.

Hansa je na sanskritu sklop od dve reči, koje znače ”Ja sam On” ili ”Ja sam Duh”. Tako je Paramhansa onaj ko je u položaju da obznani svoje jedinstvo s Duhom – vrhunski, jer on mentalno više ne mora da afirmiše to jedinstvo, nego je to jedinstvo ostvario u svom unutrašnjem Sopstvu.

Po učenju znalaca sanskrita ispravnije je pisati paramahansa, s dodavanjem slova ”a” u sredini. Međutim preciznost poznavalaca ne mora uvek da se poklapa sa razumevanjem nepoznavalaca.

U engleskom jeziku ”a” u sredini povećava problem izgovaranja dotle da mora da se zastane, pa da se naglasi slovo koje u Indiji ostaje neizgovoreno; drugim rečima prosečni amerikanac ili englez tu reč izgovara ”paramaahansa”. U svakom slučaju ispravno je da se izgovori paramhansa.

Zapanjacima koji jednostavno žele da znaju s nekim stepenom tačnosti, kako se izgovara ta, za nas teško izricana reč, poznavaoci sanskrita preporučuju izgovaranje paramhansa.

 

Poglavlje 1
BESMISLENOST MATERIJALIZMA

”Istina jednostavno jeste. Njeno postojanje ne može da se izglasa. Mora da se opaža od strane svakog pojedinca iznutra u nepromenljivom sopstvu.”

2

Paramhansa Jogananda je rekao: ”Materijalističke nauke koriste snagu prirode kako bi ljudsku okolinu učinile boljom i prijatnijom, a duhovne nauke koriste snagu uma da bi prosvetlile dušu.

Snaga uma pokazuje čoveku put ka unutrašnjoj sreći koja mu daje imunitet pred spoljašnjim neprilikama.

Od ova dva tipa nauke, koji pruža veće koristi? Svakako duhovna nauka.”

3

”Kaka je korist od utrošenog vremena na stvari koje ne traju?

Budale, zamišljajući da je igra stvarna i trajna, u tužnim momentima plaču, žale što srećni trenuci ne mogu da traju i tuguju što igra mora, na kraju, da se završi. Patnja je kazna za njihovo duhovno slepilo.

Mudri gledajući na dramu života kao na potpunu iluziju, traže u sebi večnu sreću.”

”Život je opasna mašina za one koji neznaju da s njim rukuju. Pre ili kasnije iseče ih na komade.”

4

Jedan čovek koga je Paramhansa Jogananda sreo u Njujurku požalio mu se: ”Nikada sebi ne mogu da oprostim što mi je za sticanje prvih milion dolara trebalo 35 godina!”

Učitelj ga je pitao: ”Još uvek nisi zadovoljan?”

Biznismen je jadikovao: ”Daleko od toga! Moj prijatelj je ostvario nekoliko puta više. Sada ne mogu da budem srećan ako ne zaradim 40 miliona!” To se desilo pre nekoliko godina.

Sećajući se toga Paramhansa Jogananda je zaključio:

”Pre nego što taj čovek uspeo da zaradi četrdeseti milion i da se opusti provodeći u miru i sreći ostatak svog života, doživeo je potpuni nervni slom. Zatim je ubrzo i umro. Takvi su plodovi preterane svetovne ambicije.”

5

Jogananda je rekao: ”Jednom sam video crtež na kome je bio nacrtan pas kako vuče mala, ali dobro natovarena kola. Njegov vlasnik je bio dovitljiv pa je izumeo metod za vučenje kola. Dugačka ruda kola se pružala napred psu preko glave, a na kraju rude se primamljivo ljuljala kobasica. Istežući se uzaludno da dohvati kobasicu, pas je jedva i zapažao teška kola koja je vukao za sobom.

Koliko je takvih poslovnih ljudi! Oni misle: ”Kada bih mogao da zaradim još malo novca konačno bih bio srećan.” Međutim, kobasica njihove sreće uvek izmiče njihovom dohvatu.

Pogledaj samo kakva natovarena kola brigama i problemima oni vuku za sobom istežući se da dohvate svoju ”kobasicu sreće”.

6

Posedovanje materijalnih bogatstava bez unutrašnjeg mira isto je kao i umiranje od žeđi za vreme kupanja u jezeru. Ako materijano siromaštvo treba izbegavati, onda se duhovnog siromaštva treba gnušati! Jer u duhovnom siromaštvu, a ne u nedostaku materijalnog bogatstva leži srž svih ljudskih patnji.”

7

”Ljudi zaboravljaju da je cena rasipnosti u sve većem trošenju živaca i energije mozga, pa sledstveno tome, cena smanjenje njihovog prirodnog životnog veka. Materijalisti toliko bivaju zaposleni na zarađivanju novca da ne mogu dovoljno da se opuste i uživaju u udobnosti nakon njegovog sticanja.

Koliko nezadovoljstva donosi moderan život! Pogledajte samo ljude oko sebe! Pitajte ih da li su srećni? Na mnogim licima ćete zapaziti tužne izraze. Videćete prazninu u njihovim očima.

 Materijalistički život mami čovečanstvo osmesima i obećanjima, ali dosledno nikada ne propušta da na kraju slomi sva očekivanja i obećanja.”

8

Iza ružinog grma svakog zadovoljstva leži skrivena zmija patnje i bola.”

9

Obraćajući se slušaocima u Americi Paramhansa Jogananda je rekao: ”Moderan čovek unosi ponos u svoj naučni pristup realnosti. Dozvolite mi da vam iznesem ovaj predlog; analizirajte svoj život u laboratoriji.

Amerikanci vole da eksperimentišu, zbog toga zašto ne eksperimentišu na sebi, na svojim stavovima prema životu; svojim mislima i ponašanju? Ustanovite šta je život i kako ljudski život može da se poboljša. Otkrijte šta najviše ljudi žele u životu i koji je najbolji način da ispune tu želju svog srca. Pronađite šta je to što najviše želite da izbegnete i kako u budućnosti možete da izbegavate tog nepoželjnog ”gosta”.

Ako neko želi prave odgovore u fizici i hemiji, onda mora da postavlja prava pitanja. Ista istina važi i u životu. Pokušajte da ustanovite zašto je toliko mnogo ljudi nesrećno.

 Shvativši zašto, tražite najbolji način za postizanje trajne sreće.

Insistirajte na pronalaženju praktičnih rešenja – formula koje će da budu delotvorne i da važe za svakoga. Čovekov pristup životu trebalo bi da bude sama religija, kao što je fizičaru njegovo izučavanje svemira. Sama religija bi morala da se prilagodi naučnom pristupu života. Trebalo bi da tražimo praktična rešenja osnovnih životnih problema. Duhovna načela nude najuniverzalnija praktična rešenja koja postoje.”

10

”Dete plače za igračkom samo dok je ne dobije. Onda je baca i plače za nečim drugim.

Ne čini li na isti način i svetovni čovek u svojoj neprestanoj potrazi za srećom? Kada dobije neku stvar, uskoro čovek gubi interes za nju i srlja dalje u potrezi za nečim drugim. Ništa na ovom svetu ne može za dugo da ga zadovolji.”

11

”Duša nikada ne može da nađe sreću u materijalnim stvarima iz jednostavnog razloga što je prividna uteha koju one pružaju.”

Izgubivši kontakt s božanskim unutrašnjim blaženstvom, čovek se nada da zadovolji svoje potrebe za tim blaženstvom nazovi-uživanjima čula. U dubini svog bića on je svestan tog pređašnjeg uzvišenog stanja u Bogu. Istinsko zadovoljstvo mu izmiče, jer ono što on traži, dok nemirno srlja od jednog uživanja do drugog, jeste njegova izgubljena sreća u Bogu.