Sveta nauka

  • Autor: Šri Juktešvar
  • Izdavač: TrikonA
  • ISBN: 86-7782-040-X
  • Godina izdanja: 2017
  • Broj strana: 132
  • Povez: Mek
  • Pismo: Latinica
  • Akcija: 0
Cena: 580 RSD Ubaci u korpu

UVODNA REČ

            Proroci svih zemalja i raznih razdoblja imali su uspeha u svom traganju za Bogom. Ulazeći u stanje istinske prosvetljenosti - nirvikalpa samadhi - ovi sveci su ostvarili Vrhovnu Realnost izvan svih imena i oblika. Njihova mudrost i duhovni saveti pretočili su se u svete spise koje nalazimo u svetu. I iako se spolja gledano međusobno razlikuju, zbog različite upotrebe reči, svi ti sveti spisi su izraz - ponegde jasan i otvoren, drugde skriven i simboličan - jedne te iste osnovne duhovne istine.

Moj Gurudeva, Đnanavatar Svami Šri Juktešvar (1855-1936) iz Seramporea bio je iznad svega sposoban da raspozna unutrašnje jedinstvo između Hrišćanskih spisa i Sanatana Dharme. Smeštajući svete tekstove na neokaljan sto svog uma bio je sposoban da secira skalpelom intuitivnog rasuđivanja sva dodavanja i pogrešna interpretiranja učenika i da izdvoji istinu onakvu kakvu su objavili proroci.

Zahvaljujući Đnanavataru Svami Sri Juktešvaru i njegovoj nepogrešivoj duhovnoj pronicljivosti, danas je moguće, putem ove knjige, uspostaviti temeljni sklad između Biblijske knjige, Otkrivenja i Sankhja filozofije iz Indije.

Kao što je moj Gurudeva objasnio u svom predgovoru, ove stranice su ispisane na zahtev Babađia, svetog Gurudeva Lahiri Mahasaje koji je sa svoje strane bio Gurudeva Šri Juktešvara.

U svojoj knjizi "Autobiografija jednog jogija" pisao sam o hristolikim životima ovih velikih učitelja.

Sanskritske sutre izložene u "Svetoj nauci" baciće više svetla kako na Bhagavad Gitu, tako i na druge velike spise Indije.

 
PREDGOVOR


            Imao sam tu čast da upoznam... Šri Juktešvara Girija. Slika časnog sveca se pojavila na naslovnoj stranici moje knjige "Tibetanska joga i tajna učenja." Šri Juktešvara sam sreo u Puriju u Orisi, na obali Bebgalskog zaliva. Tada je bio poglavar tihog ašrama kraj obale, zaokupljen duhovnom obukom grupe mladih učenika... Šri Juktešvar je bio otmenog lika i blagog glasa, njegovo prisustvo bilo je prijatno i vredno obožavanja kojim su ga njegovi sledbenici spontano obasipali. Svako ko ga je poznavao, bilo da je pripadao njegovoj zajednici ili ne, visoko ga je cenio. Živo se sećam njegovog visokog, uspravnog asketskog lika, odevenog u šafran odeću onoga koji se odrekao svetovnih ciljeva, kako stoji na ulazu svog osamljenog obitavališta želeći mi dobrodošlicu. Za mesto svog zemaljskog boravišta izabrao je sveti grad Puri, gde mnogo pobožnih Hindusa, predstavnika svih provincija u Indiji, svakodnevno dolazi na hodočašće u čuveni hram "gospodara sveta", Đaganath. Šri Juktešvar je u Puriu 1936. godine sklopio svoje smrtne oči za pozornicu ovog prolaznog stanja bivanja i otišao znajući da je njegova inkarnacija dovedena do trijumfalnog ostvarenja.

Zaista mi je drago što mogu da prenesem ovo svedočanstvo o uzvišenom karakteru i svetosti Šri Juktešvara.

 W. Y. Evans-Wentz

 

UVOD

{Ovo izlaganje konačne Istine (Kaivalja Darsanam) je napisao Prija Nath Svami, sin Kšetranatha i Kadambini iz porodice Karar.

Na zahtev Velikog Učitelja (Mahavatar Babađia) u Alahabadu krajem 194. godine sadašnje Dvapara Juge, ovo izlaganje je objavljeno za dobrobit sveta.}

Svrha ove knjige je da pokaže što je moguće jasnije da postoji suštinsko jedinstvo između svih religija; da ne postoje razlike u istinama koje podučavaju različite vere; da postoji samo jedan način na koji se razvija spoljašnji i unutrašnji svet; i da postoji samo jedan Cilj koji priznaju svi sveti spisi. Međutim, ova osnovna istina ne može lako da se shvati. Nesuglasice koje postoje među različitim religijama i čovekovo neznanje čine skoro nemogućim da se podigne veo i pogleda u tu veliku istinu. Razne vere neguju duh neprijateljstva i neslaganja; neznanje produbljuje jaz koji odvaja jednu veru od druge. Jedino manjina posebno nadarenih ljudi može da se uzdigne iznad uticaja svoje veroispovesti i da nađe potpuno istu suštinu u istinama propovedanim od svih velikih vera. Predmet ove knjige je da istakne sklad koji postoji unutar raznih religija i da pripomogne u njihovom povezivanju. Ovo je zaista herkulovski zadatak, ali svetom naredbom mi je ova misija poverena u Alahabadu. Alahabad je posvećeno mesto Prajaga Tirtha, u slivu tri reke; Gange, Đamune i Sarasvati, na kome se okupljaju svetovni ljudi i duhovni posvećenici u vreme Kumbha Mele.

Svetovni ljudi ne mogu da transcendiraju svetovna ograničenja u koja su se zatvorili; niti duhovni posvećenici mogu da se udostoje da dođu dole i umešaju se u svetovnu vrevu, kada su se jednom već odrekli sveta. Ipak ljudi koji su potpuno zaokupljeni zemaljskim interesima definitivno imaju potrebu za pomoći i vođstvom tih svetih bića koja donose svetlo ljudskom rodu. Tako mora da postoji mesto gde je moguće jedinstvo između ove dve strane. Tirtha upravo omogućava takvo mesto za sastajanje. Smeštena kao da je na obali sveta, tako da joj oluje i nepogode ne mogu ništa; sadhui (askete) sa porukom za dobrobit čovečanstva, smatraju Kumbha Melu idealnim mestom za prenošenje uputstva onima koji mogu da obrate pažnju na njih.

Kada sam posetio kumbha Melu, koja se održavala u Alahabadu januara 1894. godine, bio sam izabran da prenesem poruku takve prirode. Dok sam hodao obalom Gange, pozvao me jedan čovek i ubrzo nakon toga bio sam počašćen razgovorom s uzvišenom svetom osobom, Babađijem, gurudevom mog ličnog gurua Lahiri Mahasaje iz Benaresa. Ova sveta i ugledna ličnost je tako bila moj paramguruđi maharađ, premda je to bio naš prvi susret.

Za vreme mog razgovora sa Babađijem, govorili smo o posebnoj vrsti ljudi koja sada posećuje  ovo mesto hodočašća. Ponizno sam primetio da postoje ljudi koji nadmašuju svojom inteligencijom mnoge od onih koji su ovde prisutni, ljudi koji žive u raznim krajevima sveta - Evropi i Americi - koji su raznih veroispovesti, ali i u neznanju o stvarnom značenju Kumbha Mele. To su ljudi koji održavaju veze s duhovnim posvećenicima onoliko koliko im to inteligencija dozvoljava; ipak, ti intelektualci u stranim zemljama, u mnogim slučajevima venčani su s čistim materijalizmom. Neki od njih, iako čuveni zbog svojih istraživanja u oblasti nauke i filozofije, ne prepoznaju suštinsko jedinstvo u religiji. Zvanične vere služe kao gotovo nesavladive barijere koje prete da zauvek razdvoje čovečanstvo.

Moj paramguruđi maharađ Babađi se na to nasmešio i počastvovavši me titulom Svamija, zadao mi je dužnost da napišem ovu knjigu. Ni sam ne znajući zašto, bio sam izabran da uklonim barijere i pomognem u utvrđivanju osnovne istine u svim religijama.

Knjiga je podeljena na četiri dela u saglasnosti sa četiri stupnja u razvoju znanja. Najviši cilj religije je Atmađnanam, Samospoznaja. Međutim, da bi se to postiglo potrebno je znanje o spoljašnjem svetu. Stoga, prvi deo knjige govori o vedi (jevanđelju), a želi da utvrdi osnovnu istinu o stvaranju i opiše evoluciju i involuciju sveta.

Sva bića, od najviših do najnižih u lancu stvaranja teže ostvarenju tri stvari: Egzistencije, Svesnosti i Blaženstva. Ove svrhe ili ciljevi su predmet razmatranja drugog dela knjige. Treći deo se bavi metodama ostvarenja ove tri svrhe života. Četvrti deo raspravlja o otkrovenjima koja dolaze onima što su daleko putovali da bi ostvarili tri ideala života i koji su vrlo blizu odredištu.

Metod koji sam primenio u ovoj knjizi je takav da se prvo navode tvrdnje istočnih mudraca sanskrtskim rečima, a zatim se one objašnjavaju u odnosu na svete spise Zapada. Na taj način sam učinio sve kako bih pokazao da ne postoji stvarna protivrečnost i manje-više ni jedan istinski konflikt između učenja Istoka i Zapada. Pišući knjigu, inspirisan mojim paramgurudevom i to u Dvapara eri, brzog razvoja u svim oblastima znanja, nadam se da značaj knjige neće promaći onima kojima je namenjena.

Kratko razmatranje perioda ili jugi s metafizičkim proračunom objasniće činjenicu da je doba u kome se svet sada nalazi, razdoblje Dvapara juge i, da je sada (1894.), 194. godine te juge već prošlo, donoseći ubrzani razvoj u ljudskom znanju.

Iz Orjentalne astronomije učimo da se meseci okreću oko svojih planeta koje se vrte oko svojih osa i zajedno sa svojim mesecima oko Sunca; Sunce se zajedno sa svojim planetama i njihovim mesecima okreće oko zvezde koju uzima za svoj par. Oko nje se vrti otprilike 24.000 zemaljskih godina - vremenski fenomen koji uzrokuje kretanja ravnodnevničkih tačaka u nazad oko zodijaka. Sunce takođe ima još jedan oblik kretanja koje pokreće veliki centar zvan Višnunabhi, koji je centar stvaralačke snage, Brahme, univerzalnog magnetizma. Brahma određuje dharmu, mentalne moći unutrašnjeg sveta.

Kada sunce u svom okretanju oko svog para dođe do mesta najbliže ovom velikom centru, središtu Brahme (događaj koji se podudara s jesenjim ekvinocijem kada je na prvom stepenu Ovna) dharma, mentalna vrlina (moć) postaje tako razvijena da čovek može lako da razume sve, čak i misterije Duha.

Na početku dvadesetog veka jesenji ekvinocij će pasti, na fiksne zvezde u konstelaciji Device i na početni deo Dvapara juge u usponu. (Vidi dijagram br. 1).

Posle 12.000 godina, kada Sunce dođe na mesto u svojoj orbiti koje je najudaljenije od Brahme, velikog centra (događaj koji se dešava kada jesenji ekvinocij pada na prvi stepen Vage), dharma, mentalna moć ili vrlina dolazi u takvo redukovano stanje da čovek ne može da shvati ništa izvan grube materijalne kreacije. Opet, na isti način, kada Sunce na svom putu okretanja počne da napreduje prema mestu najbližem velikom centru, dharma, mentalna moć počinje da se razvija; taj razvoj se postepeno zaokružuje u sledećih 12.000 godina.

Svaki od tih perioda od 12.000 godina donosi potpune promene, spoljašnje u materijalnom svetu i unutrašnje u intelektualnom (ili električnom) svetu i nazivaju se Daiva juge ili Elekrični Par. Dakle, u periodu od 24.000 godina, sunce završava okretanje oko svog para i završava jedan električni ciklus koji se sastoji od 12.000 godina ascendentnog polukruga i 12.000 godina descendentnog polukruga.

Razvoj dharme, mentalne vrline, je postepen i deli se u četiri različita stepena razvoja u periodu od 12.000 godina. Period od 1.200 godina za koji Sunce prođe 1/20 deo svoje orbite (vidi dijagram) naziva se Kali juga. Dharma, mentalna moć, je tada na svom prvom stepenu i razvijena je samo za jednu četvrtinu; ljudski intelekt ne može da shvati ništa što je izvan grube materijalnosti ove večno promenljive kreacije, spoljašnjeg sveta.

Period od 2.400 godina tokom koga Sunce prolazi kroz 2/20 dela svoje orbite zove se Dvapara juga. Dharma, duševna vrlina ili mentalna moć je tada na drugom stupnju razvoja i tek je ispunjena do polovine; ljudski intelekt na ovom stepenu razvoja može da shvati finije stvari ili elektricitete i njegove atribute koji su stvaralački principi spoljašnjeg sveta.

Period od 3.600 godina tokom koga Sunce prolazi kroz 3/20 dela svoje orbite naziva se Treta juga. Dharma, mentalna moć je tada na trećem stupnju; ljudski intelekt postaje sposoban da shvati božanski magnetizam, izvor svih električnih sila od kojih zavisi postojanje stvorenog.

Period od 4.800 godina tokom koga Sunce prolazi kroz 4/20 dela svoje orbite naziva se Satja juga. Dharma, duševna vrlina ili mentalna moć je tada na četvrtom stepenu i dovršava svoj puni razvoj; ljudski intelekt tada spoznaje sve, čak i Boga, Duha izvan ovog vidljivog sveta.

Manu, veliki riši (prosvetljeni mudrac) iz Satja juge, opisuje te juge mnogo jasnije u sledećem pasusu uzetom iz njegove Samhite.

{Četiri hiljade godina, kažu, traje Krita juga (Satja juga ili "zlatno doba" sveta). Ona ima jutarnjih svitanja i večernjih sumraka isto toliki broj samo izražen u stotinama (400+4 000+400=4 800). U ostala tri perioda, računajući zajedno sa njihovim razdobljima jutarnjih svitanja i večernjih sumraka, hiljade i stotine se smanjuju sa po jedan (što znači: 300+3 000+300=3 600; itd.) Četvorostruki ciklus koji obuhvata 12 000 godina naziva se Jedna Godina Bogova, Zbir od hiljadu božanskih godina čini jedan dan Brahme; a isto toliko dugo traje i njegova noć.}

Period Satja juge traje 4.000 godina; tačno 400 godina pre i posle tog razdoblja traju njegovi sandhiji, periodi između prethodne juge i juge koja sledi, pa prema tome Satja juga traje 4 800 godina. U izračunavanju trajanja ostalih juga i juga sandhia, utvrđeno je da treba brojno za jedan da se smanjuju hiljade i stotine koje su naznačene u prethodnoj jugi i sandhijima. Iz tog pravila proizilazi da je razdoblje trajanja Treta juge 3.000 godina, a 300 godina pre i posle su njeni sandhiji, periodi promena, što ukupno čini 3.600 godina.

Tako Dvapara juga traje 2.000 godina, sa 200 godina pre i posle kao svojim sandhijima, ukupno traje 2.400 godina.

Na kraju, 1 000 godina traje Kali juga, sa 100 godina pre i posle kao sandhijima, ukupno 1.200 godina. Na taj način 12.000 godina, ukupan zbir svih perioda ove četiri juge, je vreme trajanja jedne Daiva juge ili Električnog para, koji zajedno čine 24.000 godina, što je vreme u kome se jedan električni ciklus završava.

Od 11.501 godine pre n. e., kada je jesenji ekvinocij bio na prvom stepenu Ovna, Sunce je počelo da se udaljava od tačke na svojoj orbiti koja je najbljiža velikom centru, prema tački koja je najudaljenija od njega. U skladu s tim, intelektualna snaga čoveka je počela da se smanjuje. Za vreme od 4 800 godina, koliko Suncu treba da bi prošlo kroz jedan od Satja para ili 4/20 dela svoje orbite, intelekt čoveka potpuno gubi moć poimanja spiritualnog znanja. Tokom sledećih 3 600 godina, koliko Suncu treba da bi prošlo kroz Descendentnu (silaznu) Treta jugu intelekt postepeno gubi svaku moć razumevanja znanja i božanskom magnetizmu. Sledećih 2.400 godina kad Sunce prolazi kroz Descendentnu Dvapara jugu, ljudski intelekt gubi moć shvatanja elektriciteta i njegovih svojstava. Tokom narednih 1.200 godina Sunce prolazi kroz Descendentnu Kali jugu i dostiže tačku na svojoj orbiti koja je najudaljenija od velikog centra. Jesenji ekvinocij je bio na prvom stepenu Vage. Intelektualna moć čoveka je bila tako smanjena da više nije mogao da shvata ništa izvan grube materijalnosti. Vreme oko 500 godine n. e. je bilo najmračniji period Kali juge i celog ciklusa od 24.000 godina. Istorija zaista potvrđuje tačnost ovog starog izračunavanja indijskih rišija i beleži rasprostranjenost neznanja i patnje kod svih naroda u tom periodu.

Od 499 godine n. e. na ovamo, Sunce je počelo da napreduje prema velikom centru, a intelekt čoveka je postepeno počeo da se razvija. Za vreme od 1.100 godina Kali juge u usponu (Ascendentne), koje nas dovodi do 1.599 godine n. e., čovekov intelekt je bio toliko zatvoren da nije shvatao elektricitet, Sukšmabhuta, fine stvari kreacije. U političkom svetu takođe, uopšteno govoreći, nije bilo mira ni u jednom kraljevstvu.

Posle tog perioda, kada je stogodišnji prelazni sandhi Kali juge prerastao u efekte jedinstvene sa sledećom Dvapara jugom, čovek je počeo da primećuje postojanje finih materija, pančatanmatra ili atribute elektriciteta. Politički mir je takođe počeo da se uspostavlja.

Oko 1600 godine n. e. Vilijem Žilbert je otkrio sile magnetizma i uočio postojanje elektriciteta u svim materijalnim supstancama. 1609. godine Kepler je otkrio važne zakone iz astronomije, a Galilej je proizveo teleskop. 1621. Drebel iz Holandije je izumeo mikroskop. Oko 1670. Njutn je otkrio zakon gravitacije. 1700. Tomas Sejveri je izumeo upotrebu parne mašine. Dvadeset godina kasnije Stefan Graj je otkrio aktivnost elektriciteta u ljudskom telu.

U političkom svetu, ljudi su međusobno počeli da se poštuju i civilizacija je na mnogo načina napredovala. Engleska se ujedinila sa Škotskom i postala je moćna kraljevina. Napoleon Bonaparta je uveo novi pravni zakonik u Južnu Evropu. Amerika se izborila za nezavisnost, a mnogi delovi Evrope su bili u miru.

Sa napretkom nauke, svet je postao prekriven železničkim kolosecima i telegrafskim žicama. Pomoću parnih mašina, električnih uređaja i mnogih drugih instrumenata, finija materija je uneta u praktičnu upotrebu, iako se njihova priroda nije sasvim razumela. Godine 1899. završetkom perioda od dvesta godina Dvapara Sandhija, periodom promena, prava Dvapara juga koja traje 2.000 godina započinje i daće čovečanstvu istinsko razumevanje elektriciteta i njegovih svojstava.

Tako je veliki uticaj Vremena koje vlada Svemirom. Ni jedan čovek ne može da nadvlada ovaj uticaj, osim onoga koji je blagoslovljen čistom ljubavlju, nebeski darovan od prirode da postane božanski. Bivajući "kršten" svetom strujom Pranave (sveta Aum vibracija), on spoznaje Kraljevstvo Božje.

 U hinduističkim kalendarima nije tačno pokazan položaj sveta u Dvapara Sandhi Eri koja sada traje (1894. godina n. e.). Astronomi i astrolozi koji su izračunavali kalendar, bili su vođeni pogrešnim zapisima određenih sanskritskih naučnika (kao što je Kuluka Bhata) iz mračnog doba Kali juge; tako da oni sada trvrde da dužina trajanja Kali juge iznosi 432.000 godina, od kojih je 4.994 godina već prošlo (do 1894.), što znači da nam preostaje još 426.006 godina tog perioda. Ti veoma mračni izgledi su srećom netačni.

Greška se uvukla u kalendare prvi put za vreme vladavine Rađe Parikšita, upravo posle dovršavanja poslednje Descendentne Dvapara juge. Tada je Maharađa Judhisthira, primetivši javljanje mračne Kali juge, prepustio svoj presto unuku Rađi Parikšitu, a on se povukao zajedno sa svojim mudrim ljudima sa svog dvora, u zemaljski raj na Himalajskim planinama. Tako na dvoru Rađe Parikšita nije ostao niko ko bi mogao da razume princip tačnog izračunavanja perioda nekoliko jugi.

Tako se sa svršetkom od 2.400 godina tada važeće Dvapara juge, niko nije usudio da izračunava tačan kraj Dvapara juge i da najavi početak mračne Kali juge.

Prema ovoj pogrešnoj metodi izračunavanja, prva godina Kali juge je bila izražena kao 2.401., zajedno sa godinama Dvapara juge.

Godine 499. n. e., kada se navršilo 1.200 godina koliko traje prava Kali juga i kada je Sunce dostiglo tačku na svojoj orbiti koja je najudaljenija od velikog centra (kada je jesenji ekvinocij bio na prvom stepenu Vage), periodu Kali juge u njegovom najmračnijem delu bilo je pripisivano 3.600 godina umesto 1.200.

S početkom uzdizanja (od Ascendenta) Kali juge, posle 499. god. n. e. Sunce je počelo da napreduje svojom orbitom prema velikom centru, a s tim u vezi i intelektualna moć ljudi počinje svoj razvoj. Tako su grešku u kalendaru počeli da uočavaju mudriji ljudi tog doba, koji su ustanovili da su izračunavanja drevnih rišija fiksirala period jedne Kali juge samo na 1 200 godina. Međutim, pošto se intelekt ovih pametnih ljudi još nije toliko razvio, oni su mogli samo da uoče grešku samu po sebi, ali ne i njen razlog. Usklađujući oba izračunavanja, došli su na ideju da 1.200 godina, koliko stvarno traje Kali juga, nisu uobičajene godine naše zemlje, nego brojane daiva godine (božanske godine) koje se sastoje svaka od 12 daiva meseci i 30 daiva dana, a sa svakim daiva danom počinje jedna obična solarna godina naše zemlje. Prema tim ljudima tako 1.200 godina Kali juge mora da bude jednako 432 000 godina naše zemlje.

Da bismo ipak došli do pravog zaključka moramo da razmotrimo položaj Prolećnog ekvinocija u proleće 1894. godine.

Astronomski priručnici pokazuju da je sada prolećni ekvinocij 20* 54' 36" udaljen od prvog stepena Ovna (fiksna zvezda Revati), a izračunavanjem se dolazi do zaključka da je prošlo 1394 godina od vremena kada je Prolećni ekvinocij počeo da odmiče od prvog stepena Ovna.

Oduzimanjem 1.200 godina (koliko je trajala poslednja uzdižuća Kali juga) od 1394, dobijamo 194, broj koji pokazuje sadašnje godine ulaska sveta u uzdizanje Vapara juge. Greška starih kalendara će se jasno uočiti kada dodamo 3.600 godina tom periodu od 1394 godina, pa dobijamo 4.994 godine koje prema preovladavajućoj pogrešnoj teoriji predstavljaju sadašnju godinu (1894.) u hinduističkim kalendarima.

(Prema dijagramu br. 1, čitalac može da vidi da Jesenji ekvinocij sa (1894. godine n. e.) pada između sazvežđa konstelacije Device, a u uzdižućoj Dvapara jugi.

U knjizi su izložene izvesne istine kao što su svojstva magnetizma i njegove aure, različite vrste elektriciteta i slično, iako ih moderna nauka još uvek nije u potpunosti otkrila. Pet vrsta elektriciteta mogu lako da se spoznaju ako se pažnja usmeri direktno na svojstva živaca, koji su po svojoj prirodi potpuno električni.

Svaki od pet senzora ima svoje karakteristike i svoju jedinstvenu funkciju koju izvodi. Optički živac donosi svetlost i nema funkciju slušnog ili nekog drugog živca; slušni živac donosi samo zvuk, itd. tako je jasno da postoje pet vrsta elektriciteta koje stoje u vezi s pet svojstava kosmičkog elektriciteta.

Toliko što se tiče magnetizma, jer je za sada moć shvatanja ljudskog intelekta toliko ograničena da bi praktično bilo beskorisno nastojanje da se stvar objasni opštoj publici. Intelekt čoveka će da razume osobine božanskog magnetizma u Treta jugi (sledeća Treta juga će početi 4 099 godine n. e). Naravno postoje i sada izuzetne osobe koje mogu da pojme ono što obični ljudi ne mogu, jer su prerasle uticaj Vremena, ali ova knjiga nije za takve uzvišene pojedince.

U zaključku ovog uvoda, možemo da zapazimo načelo po kome pojedini dani dobijaju ime prema pojedinim planetama koje utiču na različite dane u nedelji; isto tako, različite konstelacije zvezda utičući na različite mesece, daju svoja imena hindiustičkim mesecima. Svaka od velikih juga ima ogroman uticaj na period koji pokriva; pa je prema tome poželjno da se u označavanju godina tim terminima pokazuje kojoj jugi pripadaju.

Pošto se juge izračunavaju prema položaju ekvinocija, način odbrojavanja godina u odnosu na njihovu pojedinu jugu bazira se na naučnom principu. Takvim računanjem će da se spreče mnoge neugodnosti koje izrastaju iz prošlosti usled povezanosti raznih era s važnim osobama umesto s nebeskim fenomenima fiksnih zvezda. Zato predlažemo imenovanje i brojanje godine u kojoj je ovaj uvod napisan kao 194. godina Dvapare, umesto 1894. godine n. e., da bi se pokazalo tačno vreme tekuće juge. Ova metoda računanja je preovladavala u Indiji sve do kralja Rađa Vikramaditje, kada je započela Smvat era. Kao što se juga-način izračunavanja sam preporučuje logici, tako i mi preporučujemo da se sledi u opštoj javnosti.

Sada, u ovoj 194. godini Dvapara juge, tamni period Kali juge je odavno prošao, a svet se pruža prema duhovnom znanju i čovek teži pomaganju s ljubavlju i traganju za ljubavlju.

Izdavanje ove knjige, koje je zahtevao od mene moj paramaguru Maharađ Babađi, biće nadam se, od duhovne koristi.