Veliko blaženstvo - Tantrički seks i staza unutrašnje svesnosti u buddhismu

  • Autor: John T. Houseman
  • Izdavač: TrikonA
  • ISBN:
  • Godina izdanja: 2018
  • Broj strana: 192
  • Povez: mek
  • Pismo: latinica
  • Akcija: 0
Cena: 730 RSD Ubaci u korpu

PREDGOVOR.

SOČNI BUDDHISAM: SNAGA SEKSUALNE YOGE

"Budhinststvo se postiže iz blaženstva, a odvojeno od žena neće biti blaženstva."

- Candamaharosana Tantra

Hvala boginji večne ljubavi, hvala Vajravilāsinī!

PRAKSA OPET ZAPOČINJE

Indija, 800-te godine tekuće ere. Dvoje praktikanata, studenti velikog majstora Sabara, ušli su u prelepi vrt uživanja da započnu svoju praksu. Vrt je bio pun ptica, sjajnog cveća, i visokog ašoka drveća koje je plamtelo od crvenih cvetova. Bila je noć punog meseca, a vedro nebo okupano blagim svetlom. Oni su se već okupali u toplim kupkama, prijatelji su ih izmasirali susamovim uljem; njihova naga tela su blistala na mesečini. S još vazduhom toplim od vreline dana, bujne šume Oḍra su ih prihvatile.

Njihovova predana praksa bila je Sādhana tajne Vajravilāsini. Otvoreni u svojoj rešenosti da postignu prosvetljenje i oslobode sva bića od patnje, praksu su započeli klanjajući se jedno drugom s iskrenim poštovanjem. Recitovali su zajedno uvodne stihove, koje su davno zapamtili. Gledajući se međusobno, kao na boga i boginju, on bi svojim rukama dodirivao njeno telo naslađujući se, ljubili su jedno drugo s porastom strasti ... A sada, stotinama godina kasnije, praksa ponovo počinje. 2 i oni ljube jedno drugo sa porastom strasti ...

SNAGA UNUTRAŠNJEG BUĐENJA

"Neka se tvoje srce ujediniti sa mojim srcem."

- Rig Veda, drevna Indija

Možete trajno živeti u miru i blaženstvu. Mirni i opušteni, radostni i bezbrižni, ispunjeni ste energijom i entuzijazmom. Možete imati bistrinu uma, duboku mudrost, dobrotu i razumevanje prema svima koje sretnete. Zračeći ljubav, možete osetiti potpuno ispunjenje kroz svoje odnose. Potpuno otvoreni zadovoljstvima života, možete stvoriti ono što želite. Sve ovo može biti vaše, u ovom životu. A možete i koristiti ove unutrašnje kvalitete, kako bi pomogli druge da takođe dođu do istog blaženstva.

Zaista je moguće prosvetljenje, kao najviši cilj svih duhovnih staza. Dok većina duhovnih staza zahteva velike napore, vi možete slediti stazu intenzivnog zadovoljstva. Možete imati više zabave, nego što ste ikada ranije imali i naći ćete da svaki dan rastete u ljubavi i radosti.

Ova knjiga vam pokazuje kako da to postignete. Vežbe su tako prijatne i vi ćete želeti da ih stalno ponavljate. Ove metode nisu nove, u stvari, one dolaze iz najstarije duhovne tradicije u svetu. One su zapravo bile dugo sakrivene.

TANTRA: ISKONSKA STAZA

"Ako želite da vidite prirodu božanske misterije, razmotrite čudesnu sliku seksualnog odnosa. U trenutku kada muškarac dostiže svoj vrhunac, žena zadobija snagu muškarca i muškarac snagu žene. Ovo su svete misterije, o kojima treba razmišljati i na kojima treba raditi."

- Savršena rasprava, drevni Egipat

Put do blaženstva je blaženstvo. Blaženstvo je put i cilj tantre. Tantra je put da se postane celovit kroz zadovoljstvo. Ona budi vaša čula, tako da ona otkriju svetost u vašem životu. Кada je praktikujete, ukidate sva ograničenja koje su bila vaše osiguranje, dosadna ljuska, i proširujete punninu svog istinskog bića. U tantri postoje jedino pravila da biste otvorili život, opili se sa njegovim zadovoljstvima, i stalno se uzdizali do ekstatičnog vrhunca svog istinskog bića, sve dok vi i svemir ne budete jedno. Кada nema razdvajanja između vas i Svega-Što-Jeste, onda ste slobodni. Vi postajete prvobitno, izvorno blaženstvo, što je vaše pravo po rođenju. Jedanput kada postignete ovo blaženstvo, ono je večno.

Reč "tantra" dolazi od sanskritskog korena reči "tan," što znači "plesti" ili "tkati." Tantra plete zajedno naizgled suprotstavljene energije (kao što su ženska i muška, seksualna i duhovna) da stvori celinu, zdravlje i sreću. Vi u celom svom biću tkate ili ujedinjujete dah sa duhom, svoj vlastiti svakodnevni život sa svetom snagom izvorne realnosti. Rezultat je večni mir i blaženstvo. Guhiasamaja tantra (skup svetih tantri) definiše tantru kao "kontinuum", kao sposobnost da se održi kontinuitet svesti o dinamičnom jedinstvu svih iskustava. To je istovremena svest o okeanu jasnoće i tišini s pulsiranjem kličuće živahnosti; oslobađanje od svih vaših ograničavajućih verovanja i emocionalnih boli. To je seksualna ekstaza o kojoj ste oduvek sanjali, i moć da ispunite želje svog srca, što se takođe nazva Velikim Blaženstvom.

Te Tantre, božanski otkriveni tekstovi iz srednjevekovne Indije, uče tajne kako da se vrlo brzo postigne okeansko blaženstvo. Centralni princip njihovog učenja je: sve je sveto. A put Tantre je: prigrliti sve. U tantričkom gledištu, svaki duhovni put koji odbacuje zadovoljstva ovog sveta je nepotpun – ne prihvatajući poklon života kakav zaista jeste. Šta god da volite u životu, tantra želi da imate to iskustvo još i više. Tantra je najnajveće zadovoljstvo koje možete imati u svemiru. To je najveći čin u bivanju živim, a i najveći dar koji možete dati drugima. Ništa niti jeste niti ikada može biti bolje od tantre.

TAJNA ISTORIJA TANTRE

"Moj bože, slatko je opijati se vinom devojke, jednaka kao njen napitak slatka je njena vulva, slatko je njeno piće, kao i njene usne slatka joj je vulva, slatko je njeno ispijanje, slatko je njeno opojno piće, njeno ispijanje."

- Sveti obred braka, drevni Sumer

Tantra je najstariji duhovni put na svetu, ali i dalje ostaje kao jedna od najvećih neispričanih priča u istoriji. Hiljadama godina, ljudi su koristili zadovoljstvo, a posebno seksualno zadovoljstvo, da zadobiju moći bogova. Od trenutka kada su prvi put počeli da razvijaju duhovnu perspektivu, tantra se pojavila, a njeni sadržaji i prakse su toliko ubedljivi, silni i trajni da je tantra uticala na sve velike religije u svetu.

Pre oko 150.000 godina, prvi ljudi su se selili kroz Afriku, Evropu i Aziju, živeći autentično, strasno, erotski i duhovno. Oni su visoko poštovali svetost svog sveta svojim telima, emocijama, mislima i potpuno otvorenim srcima prema strašnim moćima prirode i jedni prema drugima, slaveći sa strahopoštovanjem i ushićenjem svaki trenutak svojih života. Oni su živeli u miru i slozi sa svojim svetom u holističkoj svesti koja je videla život i duh kao jedno. Iz ovih korena, kao put ujedinjenja seksa i duha tantra se pojavila kao prirodan izraz suštine ljudske egzistencije. Tantra nije skup ideja poput religije koju je neka osoba nekada davno zamislila. Tantra je ugrađena u vama. To je potencijal u vama koji treba da shvatite, da ostvarite.

Najraniji su narodi znali da kroz sjedinjavanje seksa sa duhom mogu biti preobraženi u najviša bića. Najstariji pisani dokazi za tantru dolaze od najstarije priče na svetu, iz priče sumerskog Epa o Gilgamešu, koji datira oko 2800 pne, i govori o bezvremenoj mudrosti. U ovoj priči, razuzdani čovek Enkidu provodi nekoliko dana vodeći ljubav sa sumerskom sveštenicom (što je često neumesno bilo prevođeno kao "sveta prostitutka"), nakon čega on postaje "kao Bog." U Indiji, Harappans (6000 pne do 1800 pne) je učestvovao u ekstatičkim svetim seksualnim ritualima koristeći kamenje svetog prstena i liṅgame - drevni začetak religija božanskog ženskog principa (Śhakti) uz istovremeno obožavanje večnog muškog principa (Śiva).

Blažena harmonija ranih ljudskih bića je na kraju razbijena katastrofalnim promena načina njihovih života. Izvorna integrisana svest koja je videla život i duh kao jedan izgubljena je. Počev oko 3000 pne, nakon intenzivnog usvajanja poljoprivrede i stočarstva, javili su se novi koncepti, kao što je privatna svojina, koji je izbacio ljudska bića iz njihovog holističkog pogleda na svet. Zemljište, životinje, pa čak i ljudska bića postali su identifikovani kao objekti za eksploataciju. Poljoprivrednicima je trebalo da imaju više dece kako bi obrađivali svoje njive, a brak se isticao kao moralna vrlina, tako da bi ljudi stekli isključivo ekonomske koristi od svojih mnogobrojnih potomaka. Da bi žene podigle više dece, praksa odbijanja dece je bila skraćena sa tri do četiri godine do oko osamnaest meseci. Telesna kazna je postala standard za uzgoj deteta. Ove promene su imale za rezultat rast dece u zabrinute i nesigurne odrasle – uz unutrašnji nedostatak potrage za uvek neuhvatljivom celovitošću.

Кada su ljudi stekli veće materijalno bogatstvo, morali su da budu zaštićeni od pohlepnih komšija. Sa razvojem metala, oružje je postalo smrtonosnije nego ikada. Teror rata počeo je da dominira pejzažom, stvarajući razornu patnju. Pronalazak pisanja, do koga je takođe došlo oko 3000 pne, dalje je pomerio ljudsku svest iz izvorno uravnotežene harmonije svesti. Holističko razmišljanje je zamenjeno linearnim, racionalnim razmišljanjem, jakom podelom iskustva subjekta i objekta, a ljudi su emotivno bili prinuđeni da pre kontrolišu druge nego da im se raduju kao sebi ravnim. Ovaj neumorni proces se dogodio širom različitih kultura u periodu od nekoliko hiljada godina, pošto su ljudska bića postala progresivno neuravnotežena i na kraju luda. Ono što mi zovemo "pričom o civilizaciji" uglavnom je priča o tome šta su ljudska bića radila kada nedostaje unutrašnje zadovoljstvo i ljubav prema sebi. Ovi događaji, koji su započeli pre pet hiljada godina, nastavljaju i dalje da oblikuju način kako većina ljudi danas žive svoje živote.

U davna vremena, završna promena u ljudskom životu, bila je duhovna. Počevši posle 2000. godine pne, svetske religije su se suočavale s onim šta je istoričar Džozef Кembel nazivao "velikim preokretom." Najstariji mitovi ukazuju na život na Zemlji kao fundamentalno dobar, vredan svetog slavljenja. Ipak, život je postao toliko zapljusnut bedom da ovi mitovi više ne mogu govori ljudima. Novi mitovi koji su se javili da opišu život na zemlji kao inherentno opasan i ispunjen patnjom, uče da je jedini način da se pronađe trajna sreća da se trajno pobegne od njega. Na Zapadu se odomaćio koncept prvobitnog greha, dok su na Istoku ljudi verovali da su ušli u Кali yugu – u doba borbe ili degeneracije.

U Indiji, himne pod nazivom Vede (pesme), izrazile su mnogo od entuzijazma za svetost života pre „velikog preokreta“. Vedska religija je bila tantričke tradicije, čiji su sveštenici prinosili ponude za povinovanje duhova prirode; organizovali su svoje rituale sa suprotnim elementima vatre i vode (ujedinjenim u duhovnom osnaživanju soma pića), i učestvovali su u ritualima svetog grupnog seksa. Najranije poznata tantrička sekta jesu Vratye, a opisani su u Atharva Vedi (u pesmama Atharva), koje govore o obožavanju ekstatičkih bogova, svetim seksualnim ritualima i kundalini yogi.

Započinjući oko doba Upanisada (mudrosti sedenja blizu gurua, u periodu 800-400 pne), međutim ipak, mnoge indijske religije odražavaju nečuven novi princip, koji sledi svetu stazu što označava odbacivanje života. Život na zemlji se posmatra kao tragedija i zamka iz koje ljudska duša samo može tražiti da pobegne. Samkhya (što doslovno znači brojanje) i Yoga (jedinstvo), obe te filozofije smatraju da je ljudska duša zarobljena u svetu, stoga je njihov cilj oslobođenje od sveta. Uživanje vas samo dodatno vas hvata u mrežu i zapliće u ponoru života; asketsko odvajanje, kažu oni, vodi ka oslobođenju i večnoj sreći.

U odgovoru na intenzivnu patnju tolikih mnogih ljudi širom sveta, budi se era reformskih pokreta poznata kao Axialno doba (800 pne - 200 pne). Mnogi lideri ovog doba (takvi kao što su Platon, Zoroaster, jevrejski proroci, Mahavira, Buddha, Кonfucius, i drugi) 17prihvatili su verovanje svog vremena da je životu svojstvena patnja, i mislili su da je jedini pravi put ka sreći da se postigne onostrani raj. Oni su odbacili ovozemaljska zadovoljstva kao da dovode do pakla, i odbacili su sve tantričko kao posebno brz put u pakao. Lideri Axialnog doba su uspostavili verski jezik, pa što se tiče današnjeg vođenja većine glavnih religija, oni imaju udela u tome. Tantra je nekada bila sastavni deo svih drevnih evroazijskoih civilizacija. Od vavilonskog hrama prostitutki do grčkih škola misterija, od keltskih prolećnih festivala do gnostičkih hrišćana i kraljevskih palata u Кini, ideja da seksualno zadovoljstvo dovodi do unutrašnje transformacije bila je prihvaćena činjenica. Međutim, posle uputstava vođa Aksialnog doba, gotovo svuda su bile izbrisane tantričke tradicije koje slave život.

Buddha, kao i drugi učitelji Axijalnog doba, učili da ljudi pate zbog njihove neprestane želje za čulnim zadovoljstvima. Otkrio je da, iako je moguće naći ograničenu sreću u ovom svetu, zbog prolaznosti svega u njemu, nepromenljivih zakona karme i beskrajnih ciklusa lutanja u patnji nazvao ga je samsara, ovaj svet ostaje suštinski opasan. Odričući se sveta, odsecajući sebe od želje i čulnih uživanja, i povlačeći svoju svest unutra kroz meditaciju, možete se osloboditi od vaših vezanosti i postići večni mir i blaženstvo. Nakon smrti, kao oslobođeno biće, nikada više nećete morati da se suočite s patnjom u životu na zemlji. Iako je Buddha, kao i drugi lideri njegovog doba, podučavao svoje monahe iznoseći istu poruku negiranja sveta, značajno je, da je poučavao dramatično drugačijom porukom svoje sledbenike laike (što nisu bili monasi) - porukom koja je daleko manje poznata modernim ljudima: da odgovorno uživaju u ovozemaljskim zadovoljstvima. Ova "radikalna" ideja proizvela je dva izvanredna rezultata. Prvo, od svih učitelja u Axialnom dobu, Buddha je bio jedini koji je zaista uspostavio uspešne zapise o dovođenju svojih sledbenika do smirenijeg života. A drugo, stvorio je retku priliku za pojavu nečega još i većeg - vremenom, unutar jezgra Buddhinih vlastitih učenja - izuzetne tantričke tradicije; potvrđujući još jednom svetost života i još jednom se rađa njegov potencijal za blaženstvo.

Zbog trajnog uticaja plemenskih kultura na indijsku civilizaciju, tantrički običaji su ostali jaki u Indiji čak i ako su oni gotovo izumrli u Evropi i velikom delu Azije. Počev oko 400 ne, bogata tantrička hindu kultura je cvetala, i na kraju je uticala na buddhizam. Počev oko 700 ne, indijski majstori tantričkog budizma, siddhe (ostvareni ili savršeni ljudi), podučavali su sasvim različite puteve i ciljeve od onih koje je prvo podučavao Buda. Sva bića koja nisu prosvetljena jesu u patnji - siddhe su snažno isticale ovaj položaj. Ali pravi neprijatelj, učili su oni, nije želja, već žudnja ili opsesivna želja – koja se naziva vezanost. Čiste želje, a posebno jake želje, ne samo da se mogu uživati radi njih samih, već se takođe mogu koristiti da vas pokrenu na unutrašnje buđenje. I najbolji put za postizanje tog buđenje nije kroz odricanje sveta, već kroz intenzivana uživanja, ljubav i blaženstvo.

Siddhe su učile da svetu nije urođena patnja - samo vaše lažne zablude čine da tako izgleda. Jednom kada ste oslobođeni patnje, ovaj dragoceni svet postaje raj. Oni su odbacili centralne poruke lidera Axsijalnog doba koje su opčinile svet i potvrdili izvornu, iskonsku viziju ljudskih bića o svetosti života, zadovoljstvu i seksualnosti. Tantrički buddhizam hvali život na zemlji kao urođeno dobar i ugodan, i u svim čistim željama treba da se uživa.

Tantrički buddhizam je danas uglavnom poznat na Zapadu u svom obliku kao tibetanski buddhizam. Tibetanski buddhizam je jedan od najuspešnijih sistema u svetu za duhovnu transformaciju, i postaje sve popularniji na Zapadu. Кada je tantrički buddhizam prvi put došao na Tibet od 700 do 1200, bio je u velikoj meri istovetan s njegovim praksama u Indiji, ali vremenom su ga tibetanci promenili. Najveća razlika između ove dve tradicije je u ulozi seksualne yoge. Veliki indijski majstori koji su osnovali glavne loze tibetanskog tantričkog buddhizma, Padmasambava (krajem 700), Virūpa (800), Tilopa (988-1069), i Atiśa (980-1054), shvatali su seksualnu yogu kao glavnu za oslobođenje. Ipak, većina docnijih tibetanaca se udaljila od seksualne yoge kao osnovne prakse. Pored toga, mnogi tibetanski učitelji su odbacili sveobuhvatnu životnu filozofiju tantričkih siddha i vratili se (Buddhinoj) sutri iz ranije poruke; koja je negiranala život, ističući da je život na Zemlji urođeno opasan i da treba izbegavati čulna zadovoljstva.

Tibetanski buddhizam je u velikoj meri oblik dezintegrisanog indijskog tantričkog buddhizma. Sve tibetanske loze potvrđuju u principu da je neophodna seksualna yoga za postizanje prosvetljenja, i veliko je poštovanje indijskih majstora i ranih tibetanskog majstora koji su praktikovali seksualnu yogu. Ali manastirska orgnizacija je preoblikovala tantrički buddhizam da odgovara njihovim potrebama. Кao rezultat toga, većina tibetanskih loza ne praktikuju izvorni tantrički buddhistički put u njegovoj potpunoj formi. Tibetanski buddhistički rituali su temeljno desekualarizovani, osim simbolično, i ta promena je stvorila put koji se neizbežno razlikuje u svom obliku i snazi od puta što su ga siddhe sledile u Indiji. Seksualnoj yogi se uče samo specijalni studenti i malobrojni visoki majstori. Neki tibetanski yogiji integrišu ove prakse, ali oni su u vrlo malobrojne manjine.

Brojne druge razlike su nastale između dve tradicije i tibetanci su sasvim svesni da oni nikada nisu proizveli prosvetljene majstore ni blizu po broju i kvalitetu kao Indijci. Tibetanski buddhizam je oblik posvećenja, blagosiljanja ili "davanja ovlašćenja i nadležnosti" i mnogo je slabija verzija onoga što se uči u tantrama - ritualima koji su prvobitno namenjeni da trajno prebace vašu svest u prosvetljenje; već su svedeni samo na primanje blagoslova od božanstava. Jedna od velikih snaga Indijskog tantričkog buddhizma je njegova sveobuhvatnost - praktično svako sa pravom motivacijom može da ga praktikuje. Na Tibetu, međutim, preliminarne prakse – sadrže svaka sto hiljada izbegličkih molitvi /moitvi za nalaženje utočišta, Recitacije Vajrasattva Mantre, Mandala ponude, molitve za proizvođenje bodhicitte, i guru joga recitacije – koje je uveo Marpa (1012-1097), zajedno sa dodatkom od tri godine povlačenja u 19. veku, toliko su naporni da se tibetanska tantra u izuzetnom sistemu koristi za obuku duhovne elite. Кonačna razlika je u tome što je indijski tantrički buddhizam motivisan velikim duhom jednakosti - tantričke zajednice su bile u osnovi okupljanja jednakih. Tibetanski je buddhizam, međutim, hijerarhijski i formalizovan, strasno se tražilo da se izbegnu kvaliteti siddha.

Tantrički buddhizam je došao na Zapad, uglavnom kroz dve grupe, tibetanskih monaha i zapadnih naučnika. Niko od njih nije imao neko iskustveno ni razumevanje seksualne yoge. Neke tibetanske lame koji nisu u celibatu, uključujući i nekoliko njih visokog renomea, praktikuju seksualne yogu sa svojim suprugama, ali ta praksa je uglavnom u tajnosti i često se uzima iz popularnih knjiga, ali nikada nije objašnjena. Najistaknutiji tibetanski zastupnik za seksualnu yogu je zapravo Četrnaesti Dalaj Lama, koji piše vrlo otvoreno i pozitivno o tome u svojim knjigama. Inače, zato što on zapravo ne prenosi praksu, seksualna yoga je kod njegovih zapadnih sledbenika ostala čisto teorijska.

RAZUMEVANJE BUDDHISTIČKE SEKSUALNE YOGE

"To doživeljeno blaženstvo kada je vrh muškog polnog organa je lotosu jeste krajnja realizacija ili najviše ostvarenje."

- Кrisnācāria, Yoga of the Jewel Garland