Deo I

OPŠTA NAČELA

KAKO DELUJE BORAVIŠTE NA ČOVEKA

Svaki čovek se pita na koji način okolina deluje na njega, odnosno, kako se prilagođavanjem prostora može ostvariti pozitivan uticaj, a izbeći negativan.

Odgovor je naizgled jednostavan, a oslanja se na iskustvo. Kada se nađe u okolini koja mu ne odgovara, čovek se oseća loše. Nasuprot tome, okolina koja mu odgovaara, podstiče u njemu dobro raspoloženje.

Ljudsko iskustvo je uglavnom čulno. To znači da čula, a pre svega vid prenose informacije o stanju o okolini. Ta obaveštenja čovekov nervni sistem “prerađuje” i tumači, da bi pod uticajem raznih činioca, od kojih je jedan i ukus, odnosno naklonost prema određenoj vrsti okruženja, doneo ”sud” o  tome da li mu se okolina dopada ili ne.

Prilagođavanje okoline ljudima, tako da im se dopada i odgovara njihovom ukusu, izvode umetnici i arhitekte.

Drugi način delovanja okoline na nas je onaj koji ne možemo tako lako da izrazimo rečima. Neki prostor ponekad ostavlja dobar utisak, iako nije u skladu s našim estetskim merilima. Kažemo da je privlačan ili slično. Neki drugi prostor iako je lepo uređen u skladu s tradicijom i načelima umetnosti, na nas može da ostavi loš utisak.

To područje, koje možemo da nazovemo intuitivnim, pripada umetnicima i arhitektama koji oblikuju prostor. Njihov zadatak je da usklade pojedine elemente prostora, kako bi ostavili željeni utisak, naročito ako ga uređuju za nekog određenog pojedinca.

To unutrašnje intuitivno osećanje prostora je već bliže suštini vastu vidje. Osetljiva osoba, koja je osetila suptilne nivoe delovanja okoline na čoveka, prostor koji je uređen prema vastu načelima će prirodno da doživi kao prijatan, privlačan, zaštitnički i podsticajan.

Međutim, ni ovaj nivo intuitivnog doživljaja ne obuhvata celovitost vastu vidje. Vastu vidja tvrdi da prostor ima sposobnost da izvuče na površinu naše unutrašnje potencijale, podjednako kao i moć da ih potisne. Takođe, tvrdi se da prostor i njegov oblik, orijentacija i uređenje imaju moć da oslabe ili unaprede naše zdravlje; da poveća ili smanji našu sposobnost zarađivanja; unapredi ili spreči naše stvaralaštvo; poboljša ili oslabi naše odnose, drugim rečima, prostor ima moć da deluje na svaki segment našeg života! Ako je tako, onda se u vasti krije moć stvaranja naše sreće, što je svrha i suština života, a i jedini cilj kome svako od nas neprekidno teži.

Zbog toga je vastu vidja vrlo dragoceno i korisno znanje.

Pitanje je kako prostor to čini? Šta je to u prostoru u kome živimo što daje moć uticaja na sve vidove našeg života?

Najčešći odgovor na to pitanje se dobija pozivanjem u pomoć neke nevidljive energije koja “zrači” iz samog prostora ili predmeta koji se nalazi u njemu. Tako ćete naći objašnjenje da su to magnetne sile koje deluju na ljudski organizam. Naći ćete i objašnjenja povezana s dejstvom zračenja iz zemlje, podzemnih voda i slično. Najčešće objašnjenje koristi pojam “životne energije”. U knjigama o vastuu to je prana.

Prva misao na spominjanje “životne energije” vezana je uz neku nevidljivu energiju koja se nalazi svuda oko nas, a i u nama. Takva su najčešća objašnjenja o prani. Prana nije iste vrste kao električno, magnetno ili bilo koje drugo zračenje poznato u savremenoj fizici.

Tradicionalna vastu vidja nigde ne spominje energiju u nekom merljivom obliku, sličnom našem pojmu energije. Stoga prana i nije takva vrsta energije. Ona je bliža “energetskim obrascima”, a ne samoj energiji! Šta to zapravo znači?

“Obrazac” je pitanje odnosa i ravnoteže. Prana nije nešto opipljivo, niti merljivo. Prana proizilazi iz ispravnog odnosa. Dve misli u uzajamnom ispravnom odnosu stvaraju pranu, a u neispravnom odnosu jedna nasuprot drugoj ne stvaraju pranu. Isto tako, dva predmeta u ispravnom odnosu, jedan nasuprot drugom, stvaraju pranu, a u neispravnom odnosu ne stvaraju pranu.

Dva toka energije u ispravnom odnosu stvaraju pranu, a ta dva ista toka u neispravnom odnosu je ne stvaraju.

Ideja o prani kao obrascu i odnosu, a ne kao o nečemu opipljivom što poseduje svoju vlastitu suštinu, moglo bi da se izrazi na razne načine. Ovo je samo jedan od njih. Izabran je zato što je povezan sa vastuom. Vastu je potpuno zasnovan na odnosima koji nastaju zbog unutrašnjeg uređenja prostora. To su odnosi između materijalnih predmeta (koji su takođe izrazi energije) i energetskog ustrojstva stana ili kuće.

Prana postoji svuda, jer svuda postoje energija i materija; svuda postoje misli i oblici koji stvaraju određene odnose. Ako su odnosi skladni, postoji prana. Ako nisu, nema prane.

Svesni smo da postoje ograničenja u izražavanju, pa je teško objasniti pranu. Pokušajmo to da učinimo, jer je to bitno za shvatanje vastua.

Prana nastaje u skladnom odnosu između dva ili više izraza energije, bilo da su to misli, zvuci, predmeti i ljudi. Vastu vidja nas uči ispravnom odnosu između energetskih izraza i na taj način stvara pranu u prostoru u kome boravimo.

Da bismo razumeli delovanje vastua, ali i principa na kojima se zasniva, dobro je ukratko izraziti vedski pogled na svet i ulogu čoveka u njemu:

Postoje prirodni zakoni koji stvaraju red i pravilnost u svemiru. Sve što postoji sačinjeno je od energije i zbog toga je živo. Sve što postoji međusobno je povezano.

Niko ne sumnja u postojanje prirodnih zakona i činjenicu da oni održavaju red u svemiru. Bez njih stvari bi se dešavale nasumice i bez pravilnosti, a to nije tako. Postoje pravila koja su predvidljiva, pa prema tome, postoje i prirodni zakoni. Vedska mudrost kaže da su ti prirodni zakoni jednaki u svemiru kao i u čoveku. Drugim rečima, postoji određeni skup prirodnih zakona koji upravljaju životom čoveka, ali i životom zvezda. Isti prirodni zakoni deluju u makrokosmosu (a to je svemir), kao i u mikrokosmosu (čovek).

Sve što postoji stvoreno je od energije i zbog toga je živo. Fizika je potvrdila da je sve energija. Čak i ono što se našim čulima čini kao čvrsta materija, zapravo je sačinjeno od vibracije energije. Tvrdi pod, po kome hodamo je skup energetskih pobuđenosti, baš kao i hrana koju jedemo, upravo kao i telo u kome se nalazimo. Vedski mudraci su tvrdili da je živo sve što postoji. Naravno, postoje razni nivoi života i postojanja. Ljudski život je na sasvim drugom nivou postojanja od života kamena. Međutim, s obzirom da su u osnovi sačinjeni od istih energetskih vibracija kojima upravljaju isti prirodni zakoni, i jednom i drugom može da se pripiše karakteristika života.

Ova tvrdnja nalazi svoju primenu u vastuu. Naime, s obzirom da su energetski obrasci svuda jednaki, u slučaju nepostojanja harmonije i nedostatka prane u nekom prostoru, mogu da se iskoriste određeni predmeti u smislu mera za popravljanje. O merama za poboljšanje će još biti reči, a zasnovane su na vedskim postavkama o prirodnim zakonima (koji upravljaju svim stvarima), energiji i životnosti svega.

Treća vedska misao, o uzajamnoj povezanosti svega predstavlja osnovu delovanja vastu vidje. Danas fizika zna da vreme i prostor nisu onakvi kakve nam prikazuju naša čula. Vreme nam izgleda pouzdano i nepromenljivo, ali je još Ajnštajn dokazao da je relativno i da se može skratiti i produžiti. Slično je i sa prostorom. Oči nam govore da je udaljenost od  100 metara uvek ista, ali samo mali skok u kvantnu fiziku realnosti – koja se nalazi ispod subatomskih čestica, pa i ispod polja sila – otkriva da je i prostor jednako tako rastegljiv kao i vreme. Fizičari govore o takozvanom prostorno-vremenskom sunđeru koji se nalazi u osnovi svega što postoji. To znači da udaljenosti između nas i ostatka svemira nisu tako velike kao što nam izgledaju. Štaviše, to zpravo znači da smo na najdubljem nivou svakog trenutka povezani sa preostalim svemirom. Uzajamna povezanost je toliko velika, pa neki tvrde da svaka naša misao, svaki naš postupak, zapravo iz temelja menjaju Svemir. Naučno fantastične priče o izboru svemira u kome živimo o paralelnim svetovima i sličnim čudnim zamislima, nisu plod mašte. Radi se o realnosti koju je fizika otkrila na teorijskoj osnovi. Za sada ta saznanja nismo pretočili u praksu, međutim, to ne znači da drugi to nisu učinili! Vedska mudrost je pre mnogo hiljada godina učila o predstavi realnosti, koja je vrlo slična otkrićima savremene nauke. Svakako, vedski rečnik je bio drugačiji, ali kada se uđe u suštinu onoga što su vedski mudraci učili, otkrivaju se čarobni svetovi koji samo čekaju da im posvetimo pažnju. Što je još lepše, vedski mudraci su svoju teoriju krunisali praksom. Vastu vidja se kao znanje i vastu šastra kao veština potpuno zasnivaju na vedskom pogledu na stvarnost.

Postavka o uzajamnoj povezanosti svega što postoji neposredno je povezana sa praksom vastua. Naše neposredno okruženje, sve što je izloženo našim čulima, a naročito izgled prostora u kome boravimo, odnosi predmeta i energetskih obrazaca u našem stanu, neposredno utiču na nas. Taj uticaj može da bude takav da stvara pranu, dakle harmoničan, a može da bude i takav da je ne stvara, dakle neharmoničan. Zadatak vastu vidje i vastu šastre je da osigura skladni uzajamni odnos između energetskih obrazaca boravišta i energetskih obrazaca njihovih stanovnika.

Prana: Usklađeni odnos tokova energije