Yoga sutre - sa komentarom Svami Vivekanande

  • Autor: Maharishi Patanjali
  • Izdavač: TrikonA
  • ISBN:
  • Godina izdanja: 2004
  • Broj strana: 120
  • Povez: mek
  • Pismo: latinica
  • Akcija: 0
Cena: 540 RSD Ubaci u korpu

YOGA SUTRE

Sa uvodom i komentarom Swami Vivekanande

Uvod

                     Pre ulaska u Yoga aforizme pokušaću da razmotrim jedno važno pitanje, na kome Jogiji zasnivaju celu teoriju religije. Izgleda da su svi veliki duhovi saglasni u mišljenju, a to su nedavno demonstrirali istraživači u prirodnim naukama, da smo mi posledica i manifestacija apsolutnog stanja, koje je u pozadini naših sadašnjih  relativnih uslova i da težimo da se vratimo apsolutnom. Pošto je ovo potvrđeno, pitanje je koje je stanje bolje; ovo ili apsolutno? Ima ljudi koji misle da je ovo manifestovano stanje najviše čovekovo stanje. Veliki mislioci smatraju da smo mi manifestacija nediferenciranog bitka, a diferencirano stanje je više od apsoluta. Oni misle da u  apsolutnom ne može biti nekih kvaliteta; da je ono nerazumno, neosetljivo, tupo i beživotno; a da se samo u ovom životu može uživati i zbog toga mi moramo da se privijemo uz njega. Pre svega želimo da istražimo i druga objašnjenja o životu. Postoji jedno staro rešenje po kome čovek posle smrti ostaje isti; da sve njegove dobre strane umanjene rđjavim stranama zauvek ostaju. Logički rečeno to znači da je svet čovekov cilj; da je svet zadobio viši stupanj, uklonio svoja zla i postao stanje koje su nazvali nebo. Ova teorija je po svom izgledu apsurdna, apsurdna i detinjasta, jer ona ne može opstati. Ne može postojati dobro bez zla, niti zlo bez dobra. Živeti u svetu gde je sve dobro i nema zla  je ono što sanskritski logičari nazivaju "san u vazduhu". U modernim vremenima, nekoliko naučnika su prezentirali drugu teoriju, da je čovekova sudbina  da napreduje stalno se popravljajući, boreći se uvek da ostvari cilj, ali nikada ga ne postižući. Ova tvrdnja mada očevidno vrlo tačna, takodje je apsurd, jer ne postoje takve stvari kao što je kretanje po pravoj liniji. Svako kretanje se odvija po krugu. Ako možete uzeti  kamen i baciti ga u prostor, a onda živeti dovoljno dugo,  kamen će ako  ne naiđe na prepreku  ponovo doći  u vaše ruke. Zbog toga je apsurdna ova ideja da sudbina uvek ide napred i napred i nikada se ne zaustavlja. Mada je izvan ovog predmeta, mogu primetiti da ova  ideja objašnjava  etičku teoriju, da ne smete mrzeti, a da morate voleti. Jer, baš kao u slučaju elektriciteta, moderna je teorija da snaga napušta dinamo i da se nazad, u krug, ponovo puni dinamo, tako je sa mržnjom i ljubavlju; oni  moraju da se vrate nazad do izvora. Zato ne mrzite nikoga, jer mržnja koja izađe iz vas, na dugoj stazi,  kompletirajući krug, vraća se vama. Izvesno je, da kao što se svaka mala mržnja koja iz srca izađe  vraća punom snagom, ništa ne može sprečiti, da se vraća i svaki impuls ljubavi.

                 Na drugoj, praktičnoj osnovi vidimo da se teorija večnog napredovanja ne može održati, jer je razaranje cilj svega zemaljskog. Svi naši napori, nade, strahovi i radosti do čega će nas odvesti? Svi ćemo umreti.   Ništa nije sigurno kao to. Gde je onda to kretanje pravom linijom - taj beskonačni napredak? To je samo izlazak napolje, na neko rastojanje i povratak do centra iz koga se pošlo. Vidite li kako su iz magline stvoreni Sunce, Mesec, zvezde; kako se oni rastvaraju i vraćaju nazad u maglinu. Isto se svuda događa. Biljka uzima materijal od zemlje, razlaže ga i daje joj ga nazad. Svaki oblik u ovom svetu uzet je od okolnih atoma i vraća se nazad tim atomima. Nije moguće da isti zakon deluje različito na različitim mestima. Zakon je jednak. Ništa nije sigurnije od toga. Ako je to zakon prirode, on se takođe primenjuje  na misao. Misao će se rastvoriti i vratiti se natrag svome izvoru. Bez obzira želimo li to ili ne, mi ćemo morati da se vratimo svom izvoru, koji se naziva Bog, ili Apsolutno. Svi mi dolazimo od Boga, i svi smo obavezni da se vratimo Bogu. Nazovite to kojim god imenom volite Bog ili Apsolutno, ili Priroda, istina ostaje ista. "Od koga ceo ovaj Univerzum dolazi, u kome sve što je rodjeno živi, i kome se sve vraća.?" To je jedna izvesna činjenica. Priroda deluje po istoj zamisli: što je izrađeno u jednoj sferi, ponavlja se u milionima sfera. Ono što vidite kod planeta isto će biti sa ovom zemljom, sa čovekom i sa svime. Ogroman talas je moćan, ali je sačinjen od malih talasa, možda od miliona talasa. Život celog sveta sastavljen je od miliona malih života, a smrt celog sveta sačinjena je od smrti miliona tih malih bića.